Историјски Архив Београда

Почеци издавачке делатности С почетка, оријентација Архива у овој области била је издавање докумената старијег периода, уз сарадњу научних институција, што је дало веома велике и успешне резултате. Прва књига објаљена је већ 1950. године под насловом Дубровачка архивска грађа о Београду 1521-1571, књ. 1 у редакцији Јорја Тадића. Представљала је важан прилог за проучавање трговине Дубровчана у Београду, економског развоја Београда у 16. веку. Следеће године објављена је прва књига Грађе за историју Београда у средњем веку у редакцији Михаила Динића у којој су представљене вести мађарских писаца у Београду до 1521. године. Грађа у обема књигама објављена је на латинском језику са кратким регестима и извором на крају сваког документа. Поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка Архив је из фонда Земунски магистрат, најстаријег и једног од најзначајнијих који се чувају у Архиву, одабрао и у 3 тома објавио грађу која се односи на ову тему, под називом Грађа из земунских архива за историју Првог српског устанка, у редакцији Пере Дамјановића и Танасија Илића. Документи су објављени на оригиналном немачком језику (готица) и праћени су регестима на српском језику. До краја 1958. године појавиле су се још три публикације. Објављена је друга књига Грађе за историју Београда у средњем веку у редакцији Михаила Динића. У првом делу књига обухвата грађу о прошлости Београда до 1521. године из Дубровачког архива, док други део сачињавају казивања писаца Дубровчана: Лудовика Цријевића Туберона и Мавра Орбинија. Књига Грађе за историју Београда од 1717. до 1739. године, у редакцији Душана Поповића и Милице Богдановић, садржи податке о економској, политичкој и културној историји Београда тог периода. Објављена грађа потиче највећим делом из Патријаршијско-митрополитског архива у Сремским Карловцима, Универзитетске библиотеке Београда и из Архива Матице српске у Новом Саду. У редакцији Радована Самарџића објављена је књига под називом Београд и Србија у списима француских савременика 16 и 17. века. Објављени текстови у књизи бацају светлост на историју Београда и живот српског живља под Турцима у том периоду. Књига је богато опремљена научним апаратом. Архивска грађа у наведеним издањима објављена је на језику оригинала, а у појединим публикацијама и у преводу, како би могла да послужи што ширем кругу читалаца. Пуно пажње посвећено је научној обради и научном апарату, те су књиге, поред осталог, снабдевене потребним коментарима и регистрима, који са више стрна омогућавају поглед у садржину материје. Шездесете и седамдесете године карактеришу окретање Архива ка издавању грађе новије историје, о радничком покрету, КПЈ и НОБ-у. Тако, поводом прославе 40-годишњице оснивања КПЈ, Архив је 1960. године објавио Хронологију напредног радничког и народноослободилачког покрета, групе аутора из Архива, која је представљала хронолошки преглед догађаја у Београду од 1901. до 1944. године. Следи низ публикација који ће за тему имати НОБ у Београду. Између осталих, објавио је и Зборник грађе за историју револуционарног радничког покрета у Београду 1918-1920, Записнике извршног народноослободилачког одбора града Београда од 26.октобра 1944. до 29. новембра 1945; Њемачка окупациона управа у Београду 1941-1944 и др. Од посебних издања скрећемо пажњу на Бањицу 1941-1944, „спомен-књигу” мемоарског типа о једном о најстравичнијих логора који су Немци, уз помоћ домаћих помагача, одржавали од 1941-1944. Књига је илустрована искључиво радовима бањичких заточеника: оних који су прошли кроз логор и оних који су у њему нестали, али су им радови сачувани. Потом, Студенткиње београдског универзитета у револуционарном покрету, Успон Београда, I, II део. Осим објављивања архивске грађе, Архив је велику пажњу поклањао објављивању стручне архивистичке литературе и информативним средствима – водичима, краткотрајно је припремао и часопис под називом Гласник ИАБ, а публиковао је и каталоге изложби. Истраживачима су најкориснија два водича Водич Историјског архива Београда, књига I, Водич Историјског архива Београда, књига II. Прва књига Водича обухвата архивске фондове органа управе и правосуђа за период од 1749. до 1970. године. Дати су најосновнији историјски подаци о архивским фондовима и садржају њихове грађе. У кратком уводном приказу дат је историјат установе и пријем и стање архивске грађе коју Архив чува. Друга књига Водича обухвата фондове из области просвете и културе, као и фондове социјалних и здравствених установа. Књига садржи описе 268 архивских фондова. Уводни кратки приказ даје историјат школства у Београду од првог српског устанка 1804. године до школске 1980/81. године. Многа од наших старијих издања су распродата. Користе се само у библиотеци Архива. Друга издања се могу купити, како у самом Архиву, тако и у појединим књижарама. За информацију о могућности куповине наших издања контактирајте Архив на телефон 2606-336 лок. 148.
[повратак]

Почеци издавачке делатности

С почетка, оријентација Архива у овој области била је издавање докумената старијег периода, уз сарадњу научних институција, што је дало веома велике и успешне резултате. Прва књига објаљена је већ 1950. године под насловом Дубровачка архивска грађа о Београду 1521-1571, књ. 1 у редакцији Јорја Тадића. Представљала је важан прилог за проучавање трговине Дубровчана у Београду, економског развоја Београда у 16. веку. Следеће године објављена је прва књига Грађе за историју Београда у средњем веку у редакцији Михаила Динића у којој су представљене вести мађарских писаца у Београду до 1521. године. Грађа у обема књигама објављена је на латинском језику са кратким регестима и извором на крају сваког документа. Поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка Архив је из фонда Земунски магистрат, најстаријег и једног од најзначајнијих који се чувају у Архиву, одабрао и у 3 тома објавио грађу која се односи на ову тему, под називом Грађа из земунских архива за историју Првог српског устанка, у редакцији Пере Дамјановића и Танасија Илића. Документи су објављени на оригиналном немачком језику (готица) и праћени су регестима на српском језику.
До краја 1958. године појавиле су се још три публикације. Објављена је друга књига Грађе за историју Београда у средњем веку у редакцији Михаила Динића. У првом делу књига обухвата грађу о прошлости Београда до 1521. године из Дубровачког архива, док други део сачињавају казивања писаца Дубровчана: Лудовика Цријевића Туберона и Мавра Орбинија. Књига Грађе за историју Београда од 1717. до 1739. године, у редакцији Душана Поповића и Милице Богдановић, садржи податке о економској, политичкој и културној историји Београда тог периода. Објављена грађа потиче највећим делом из Патријаршијско-митрополитског архива у Сремским Карловцима, Универзитетске библиотеке Београда и из Архива Матице српске у Новом Саду. У редакцији Радована Самарџића објављена је књига под називом Београд и Србија у списима француских савременика 16 и 17. века. Објављени текстови у књизи бацају светлост на историју Београда и живот српског живља под Турцима у том периоду. Књига је богато опремљена научним апаратом. Архивска грађа у наведеним издањима објављена је на језику оригинала, а у појединим публикацијама и у преводу, како би могла да послужи што ширем кругу читалаца. Пуно пажње посвећено је научној обради и научном апарату, те су књиге, поред осталог, снабдевене потребним коментарима и регистрима, који са више стрна омогућавају поглед у садржину материје.
Шездесете и седамдесете године карактеришу окретање Архива ка издавању грађе новије историје, о радничком покрету, КПЈ и НОБ-у. Тако, поводом прославе 40-годишњице оснивања КПЈ, Архив је 1960. године објавио Хронологију напредног радничког и народноослободилачког покрета, групе аутора из Архива, која је представљала хронолошки преглед догађаја у Београду од 1901. до 1944. године. Следи низ публикација који ће за тему имати НОБ у Београду. Између осталих, објавио је и Зборник грађе за историју револуционарног радничког покрета у Београду 1918-1920, Записнике извршног народноослободилачког одбора града Београда од 26.октобра 1944. до 29. новембра 1945; Њемачка окупациона управа у Београду 1941-1944 и др.
Од посебних издања скрећемо пажњу на Бањицу 1941-1944, „спомен-књигу” мемоарског типа о једном о најстравичнијих логора који су Немци, уз помоћ домаћих помагача, одржавали од 1941-1944. Књига је илустрована искључиво радовима бањичких заточеника: оних који су прошли кроз логор и оних који су у њему нестали, али су им радови сачувани. Потом, Студенткиње београдског универзитета у револуционарном покрету, Успон Београда, I, II део.
Осим објављивања архивске грађе, Архив је велику пажњу поклањао објављивању стручне архивистичке литературе и информативним средствима – водичима, краткотрајно је припремао и часопис под називом Гласник ИАБ, а публиковао је и каталоге изложби. Истраживачима су најкориснија два водича Водич Историјског архива Београда, књига I, Водич Историјског архива Београда, књига II.
Прва књига Водича обухвата архивске фондове органа управе и правосуђа за период од 1749. до 1970. године. Дати су најосновнији историјски подаци о архивским фондовима и садржају њихове грађе. У кратком уводном приказу дат је историјат установе и пријем и стање архивске грађе коју Архив чува.
Друга књига Водича обухвата фондове из области просвете и културе, као и фондове социјалних и здравствених установа. Књига садржи описе 268 архивских фондова. Уводни кратки приказ даје историјат школства у Београду од првог српског устанка 1804. године до школске 1980/81. године.
Многа од наших старијих издања су распродата. Користе се само у библиотеци Архива. Друга издања се могу купити, како у самом Архиву, тако и у појединим књижарама. За информацију о могућности куповине наших издања контактирајте Архив на телефон 2606-336 лок. 148.

[повратак]