Збирка архивалија
1808–1997.

план костурнице на Виду

тапија Младена Миловановића из 1808.

... и тапија из 1810.

садржај грађе:
Својом разноврсношћу и значајем представља највише коришћену збирку Архива. Формирана је од појединачних докумената разних институција, породица и лица од којих нису могле да се формирају фондовске целине. Пружа податке о раду Управе фондова, Главног школског фонда Кнежевине Србије, о Грчком школском друштву, Српској читаоници у Земуну, о споменицима на Зејтинлику и на оству Виду, рудницима: Сењским, Ресавским и Трепчи, о Српском планинском друштву, Југословенско-грчкој лиги, Академском певачком друштву Обилић, Удружењу матураната из Нице и др. Међу појединачним породичним документима сачувани су списи краљевских породица Карађорђевића и  Обреновића, породица Андоновић, Ановић, Смедеревац, појединачни списи Живојина Блазнавца, преписка Светозара Марковића, тапије Младена Миловановића, преписка Велимира Рајића, писма Јована Скерлића, Уроша Предића и др. У оквиру ове збирке посебну целину чине заоставштине, део Личне збирке Димитрија Јанићијевића и Збирка сведочанстава.
Заоставштине представља разноврсна грађа различите провенијенције која се нашла код породица Анастасијевић и Костић, Штуловић, Јулијане Петровић, Данице Милутиновић.
Лична збирка Димитрија Јанићијевића састоји се од 14 докумената различите провенијенције и садржаја од 1851–1877. године. У Збирци фотографија чувају се фотографије старог Београда из Личне збирке Димитрија Јанићијевића.
Збирка сведочанстава садржи 156 сведочанстава ученика београдских основних школа из половине XIX века са добро очуваним печатима школа и учитеља. Међу њима су и сведочанства ученика који су касније постали познате јавне личности: Стојан Бошковић, Милан и Душан Валожић, Јован и Андрија Сремац, Андрија Одавић, Илија Паранос и др.

језик:
српски, немачки, чешки, мађарски, француски, грчки

информативна средства:
белешка о збирци
детаљни пописи
аналитика у картицама
индекси


 

[повратак]

протокол сахране кнеза Милоша, 1860.