Тања Крагујевић (Сента, 1946), песникиња и есејиста средње генерације српских писаца, објавила је седамнаест песничких збирки и седам књига есеја посвећених најзначајнијим песницима српске и светске поетске сцене. Поред књижевног рада Тања Крагујевић се више од петнаест година бавила издавачким радом, као уредник у Народној књизи у Београду. Уредник је едиције светске поезије у зрењанинској Агори. Била је члан жирија Европске награде за књижевност, награде Меша Селимовић, као и највиших награда за поезију: Васко Попа, Бранко Миљковић, Дисова награда. (сајт Тање Крагујевић)
Стеван Крагујевић (Сента, 1922 – Београд, 2002), један од наших најугледнијих фоторепортера. Готово шест деценија бавио се фотографијом.Почео је 1936. у малом сенћанском студију, да би затим прешао најпре у Танјуг, а затим у Политику и ту остао скоро три деценије као фоторепортер и уредник фотографије, све до пензионисања. Више пута награђиван високим признањима родног града. Добитник Награде за животно дело "Светозар Марковић" Удружења новинара Србије (1996.). Оставио је за собом богату архиву јединствених фотозаписа из свих области друштвеног, политичког, културног и спортског живота земље. Животна сапутница, чију подршку је имао готово шест деценија, била је његова Сенћанка Лепа (Стојков) Крагујевић, која је завршила Високу филмску школу у класи професора Вјекослава Афрића, а од 1949. је спикер на радио Београду, где је провела цео радни век. (сајт Стевана Крагујевића, Википедија)
Од 2009. године Архив сукцесивно преузима богату архиву породице Крагујевић: Лепе, Стевана и Тање.
Додатни линкови:
Стална поставка Архива Београда - онлајн