Отварање изложбе: 29. новембар 2005.
Аутор: др Бранка Прпа
Реализација: радници Архива
Визуелизација: инж. арх. Бојана Ђуровић
Изложбу отворио: мр Ненад Богдановић, градоначелник Београда
Овом приликом изложен је најатрактивнији материјал из легата и фондова који су у новије време примљени у Архив. У питању је заоставштина личности које су обележиле политички и културни живот Београда друге половине XX века.
Снажне индивидуалности легатора илуструју разноврсне сегменте стваралаштва. Новак Новаковић представља блиставе тренутке београдског телевизијског и позоришног хумора. Ивица Млађеновић, идејни творац Београдских тријенала светске архитектуре, највећи је јавни промотер архитектуре у Србији. Наука је заступљена грађом из личног фонда врхунског византолога Ивана Ђурића. Свет позоришта доминира изложбом путем грађе из легата Јована Ћирилова, Јелене Шантић и фонда БИТЕФ. Књижевност је представљена документима из личног фонда Наде Маринковић, али и осталих легатора, који су се бавили и књижевним радом. Специфичан спој литературе и визуелних уметности представља легат оснивача сигнализма Мирољуба Тодоровића Вида. Архивска грађа из легата Ивана Ђурића и Јелене Шантић илуструје антиратну делатност поставкаи борбу за људска права с краја прошлог века. Истакнути политички и државни функционер социјалистичке Југославије, Константин-Коча Поповић, представљен је и као један од оснивача београдске надреалистичке групе.
Личности легатора и време у коме су живели илустровани су већим бројем артефаката, а мање класичном архивском грађом.
Надреализам је дао основни тон поставци у далијевском стилу.
Поводом јубилеја издата је и публикација о Историјском архиву Београда која чини не само рекапитулацију свега онога што је урађено у последње четири године, него и информативни водич за све заинтересоване грађане и истраживаче.
Публикација Човек у времену: 60 година Историјског архива Београда
