Отварање изложбе: 16. април 2009.
Аутор: др Бранка Прпа
Реализација: Евица Мицковић, Милена Радојчић, Јелена Николић, Владимир Мијатовић
Визуелизација: инж. арх. Бојана Ђуровић
Ликовно-графичко решење: Драгана Лацмановић

 „Фабрика смрти” на ободу Београда, концентрациони логор на Бањици, примио је прве заточенике 9. јула 1941, а до расформирања, 3. октобра 1944. године, кроз његове зидине прошло је готово 30.000 људи, најразличитијих националности, занимања, старосних доба, политичких опредељења... Укупно је страдало 4.286 заточеника.
Оно што је Бањички логор у организационом погледу чинило посебним јесте постојање унутрашњег командног двојства и подела надлежности између колаборационистчких и немачких органа логорске Књиге притвореника логора Бањица. Подела на „српски“ и „немачки“ део логора била је уведена из практичних разлога и није била знак постојања „равноправности“ две управе.
Немачки део логора био је под непосредном командом Гестапоа. Њихова је била последња реч у доношењу одлуке о судбини заточеника и у српском делу логора, одакле су заточеници често преузимани за даље ислеђивање или ликвидацију. Од краја августа 1941. у логор су довођени заточеници из целе Србије, тако да је он брзо превазишао своју локалну функцију и постао директна надлежност немачког војноуправног команданта Србије.
Бањички логор је, као и Јеврејски на Сајмишту, насупрот већ устаљеној пракси нациста широм Европе, био изложен погледима осталих грађана. Овакво позиционирање требало је да има, и имало је, за сврху застрашивање грађана Београда.
Књиге личних података притвореника Концентрационог логора Бањица Историјски архив Београда преузео је октобра 1968, у оквиру фонда Управа града Београда – Одељење специјалне полиције. На изложби се могу видети скенови поменутих књига, које је уредно водила логорска управа. На 6 монитора приказан је изглед концентрационог логора Бањица, централни део поставке, др Рахела Мицићфотографије представника немачких и српских квислиншких власти, фотографије заточеника логора, стрељање последње групе заточеника, асанација терена стрелишта у Јајинцима, ексхумација, идентификација и сахрана жртава.
У средишњем делу поставке истакнута је трагична судбина једне од последњих жртва, др Рахеле Мићић, стрељане са дететом 1. октобра 1944. године, само неколико дана пре ослобођења логора.
Овом достојанственом и потресном изложбом Историјски архив Београда je најавио издање оригиналних књига грађе Бањичког логора.

Гостовања:

Изложба Логор Бањица - заточеници ужичког краја (2013)

Изложба Логор Бањица заточеници са подручја Чачка и Лучана  (2011)

Изложба Логор Бањица заточеници: општина Горњи Милановац (2010)

Изложба Логор Бањица - логораши, гостовање у Будимпешти (2010)