Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Аутор текста, илустрација и фотографија: Бојан Коцев
Стручни консултанти: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Рецензент: Радика Илић
Лектура: мр Наташа Николић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Аутор текста, илустрација и фотографија: Бојан Коцев
Стручни консултанти: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Рецензент: Радика Илић
Лектура: мр Наташа Николић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
У километрима архивске грађе која се чува у Историјском архиву Београда (даље ИАБ), међу 2.910 фондова, налазе се и 24 фонда еснафа, струковних занатских удружења, која су у Београду почела да се оснивају још 1816. године и која су успешно опстајала до социјалистичког периода.
Грађа еснафских удружења пружа увид у развој занатства, нестајање старих, традиционалних и настајање нових који су ишли у корак са временом, промену у бројности занатлија по еснафима, ценама занатских производа, статусу и угледу који су поједине занатлије уживале међу грађанима, па чак и о расту и развоју, односно прерастању појединих занатских радионица у индустријска постројења, фабрике или штампарије. Осим тога, мајсторска и калфенска писма, како по естетском изгледу основног штампаног обрасца, тако и по калиграфском рукопису којим је исти попуњаван, показују колики значај су занатлије имале у београдској чаршији. Па ипак, да нису сви били истог статуса, ранга и финансијског стања сведоче фотографије старог Београда на којима се виде занатске радње, неке са раскошно исписаном фирмом и друге са невештим натписом изнад улазних врата.
Грађа еснафских удружења пружа увид у развој занатства, нестајање старих, традиционалних и настајање нових који су ишли у корак са временом, промену у бројности занатлија по еснафима, ценама занатских производа, статусу и угледу који су поједине занатлије уживале међу грађанима, па чак и о расту и развоју, односно прерастању појединих занатских радионица у индустријска постројења, фабрике или штампарије. Осим тога, мајсторска и калфенска писма, како по естетском изгледу основног штампаног обрасца, тако и по калиграфском рукопису којим је исти попуњаван, показују колики значај су занатлије имале у београдској чаршији. Па ипак, да нису сви били истог статуса, ранга и финансијског стања сведоче фотографије старог Београда на којима се виде занатске радње, неке са раскошно исписаном фирмом и друге са невештим натписом изнад улазних врата.
Многи занати одавно су ишчезли из свакодневног живота, али књиговезачки, један од најстаријих у Србији, још увек успешно одолева зубу времена. Неговањем овог традиционалног и деликатног заната, књиговезачка радионица ИАБ обавља двојаку улогу - чува занат од заборава, истовремено чувајући и драгоцено наслеђе наших предака за неке будуће генерације.
Од оснивања Техничке службе у Архиву 1955. године и формирања књиговезачке радионице исте године, у самој установи ради се на преповезивању старих књига, али и коричењу, изради архивских кутија, футрола, мапа и сличних производа, за потребе смештаја и заштите архивске грађе. Дуги низ година послове у радионици обављала су два књиговезца, а данас само један. На жалост, изгледа да је ово једно од три места књиговесца по систематизацији у целој архивској мрежи Србије.
Публикација Архив као чувар старих заната не претендује да буде приручник или уџбеник, већ представља други покушај ИАБ, након изложбе из 2004. године Сачувати књигу: старе и ретке књиге Историјског архива Београда: XVI–XX век у Галерији Архива, да се један специфичан занат, који полако одумире, отргне од заборава и да се широкој пу блици прикаже његов значај, специфичност и лепота. Аутор Бојан Коцев описује елементе при раду са папиром, кожом, дрветом, текстилом и осталим материјалима који се користе у поступцима повеза, преповеза и коричења старих књига од изузетног значаја које се чувају у ИАБ. Управо тај део књиговезачког посла, који се бави ручно рађеним повезима, издваја се као посебан, прецизније засебан део сегмента графичке индустрије који се зове графичка дорада и представљен је на основу ауторове дугогодишње праксе и искуства на овим пословима.