Одговорни уредник: др Бранка Прпа
Приређивачи: Јован Ћирилов и Марија Јанковић
Ликовно-графички дизајн: Драгана Лацмановић
Преводиоци:Мирка Јанковић и Иванка Павловић
Промоција: 12. априла 2009. у Народном позоришту у Београду


Милорад Мишковић рођен је у Ваљеву 1928. године. Школује се у Београду где и започиње своју балетску каријеру као солиста Балета Народног позориста. Убрзо одлази у Париз на усавршавање код познатих педагога О. Преображенске и Б. Књазева. Ту почиње и његова брилијантна каријера кроз ангажмане у Балету Champs Elysees, Интернационалном Балету у Лондону, Руском Балету Колонела де Базила, трупи Маркиза де Куеваса, Париском балету Ролана Петија и Француском балету Жанин Шара. Сарађивао је са највећим уметницима свога доба: Сержом Лифаром, Антоном Долином, Морисом Бежаром, Жаном Коктоом… Био је партнер великих балерина тога времена, Алисије Маркове, Ивет Шовире, Жанин Шара, Колет Маршан, Људмиле Черине, Карле Фрачи… 

Оснива своју трупу са којом десет година наступа у Француској и гостује по целом свету, промовишући младе играче, нове кореографе, либретисте, композиторе и сликаре. Био је уметнички директор разних балетских компанија и кореограф на југословенским и иностраним сценама. Поседује титулу „Интернационална играчка звезда“. Дуго година био је саветник и уметнички директор за програме културе земаља чланица UNESCO-а, а затим и председник Интернационалног Савета заигру при UNESCO-у. Данас је почасни председник CID-UNESCO-а. Као играч лауреат је многих међународних награда. Добитник је Октобарскенаграде града Београда за животно дело 1992 год.

„Уметник игром може доћи до самозаборава, може ступити у контакт са вечним, са апсолутним, оним што је тешко именовати што неко назива он, творац најзад, назовимо га богом, или космичким законом. Игром играч осећа да је део космоса, свега што постоји; ватра, вода, ветар и земља. Он је део нечега што је све, он је у рукама тог општег, објекат и субјекат, оно што треба да буде. То је тренутак екстазе, блесак савршене апсолутности јер је део свега и ничега”

реч уредника