U Nacionalnom arhivu Švedske je 2. i 3. juna 2026. godine organizovan redovni godišnji sastanak „Arhivskog portala Evrope” na kojem je kao predstavnik Srbije i Istorijskog arhiva Beograda učestvovao Slobodan Mandić, arhivski savetnik. Pored diskusije sa članovima upravnog odbora Fondacije, na zasedanjima je bilo reči o aktuelnostima iz arhiva različitih evropskih zemalja, novim ideajama za buduće zajedničke aktivnosti, kao i o tehničkim aspektima razvoja portala i budućnosti primene međunarodnih stručnih standarda.
Počeci Arhivskog portala Evrope vezani su za 2009. godinu, kada je paralelno sa izgradnjom posebnih nacionalnih i lokalnih istraživačkih evropskih portala, počeo proces kreiranja zajedničkog sistema u svrhu povezivanja virtuelnih prostora različitih institucija u jedinstveni katalog. To je rezultiralo lansiranjem Arhivskog portala Evrope 2012. godine u vidu onlajn repozitorijuma za evropske arhivske kataloge.
Iako primenjuje međunarodne arhivske standarde za opis arhivske građe, ovaj portal zapravo samo skladišti metapodatke i veze ka digitalnim objektima (skenovima dokumenata) u postojećim bazama. Kao rezultat, korisnici su dobili mogućnost da na centralizovanom mestu pretraže izuzetno veliki broj informacija o arhivskoj građi – preko 280 miliona jedinica opisa dokumenata koji potiču iz oko 7.000 institucija, iz više od 30 zemalja i na preko 20 različitih jezika.
Počeci Arhivskog portala Evrope vezani su za 2009. godinu, kada je paralelno sa izgradnjom posebnih nacionalnih i lokalnih istraživačkih evropskih portala, počeo proces kreiranja zajedničkog sistema u svrhu povezivanja virtuelnih prostora različitih institucija u jedinstveni katalog. To je rezultiralo lansiranjem Arhivskog portala Evrope 2012. godine u vidu onlajn repozitorijuma za evropske arhivske kataloge.Iako primenjuje međunarodne arhivske standarde za opis arhivske građe, ovaj portal zapravo samo skladišti metapodatke i veze ka digitalnim objektima (skenovima dokumenata) u postojećim bazama. Kao rezultat, korisnici su dobili mogućnost da na centralizovanom mestu pretraže izuzetno veliki broj informacija o arhivskoj građi – preko 280 miliona jedinica opisa dokumenata koji potiču iz oko 7.000 institucija, iz više od 30 zemalja i na preko 20 različitih jezika.