Старије изложбе - Историјски архив Београда

Отварање: 1. октобар 2015. у Галерији Архива
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Аутор изложбе и каталога: Мирјана Обрадовић

Сарадници: Јелена Митровић Коцев, Марко Перић, Исидора Стојановић
Ликовна и графичка опрема: Зорица Нетај
Техничка подршка: Миодраг Гавриловић, Виолета Јовановић, Бојан Коцев, Светлана Милић

Уводна реч: Aрх Драгомир Ацовић, председник Управног одбора Историјског архива Београда

Изложбу отворио: Проф. др Марко Поповић

Поводом 70 година постојања Историјског архива Београда приређена је изложба под називом „Одликовања из легата Историјског архива Београда". Ова јединствена архивска изложба, у чијем фокусу се налазе одликовања, а не личности или документа из прошлости, значајна је и по томе што је први пут представљено 88 одликовања од укупно 134 колико се чува у Историјском архиву Београда.

Међу 27 домаћих ордена, ексклузивитет изложбе чине нека од најекстравагантнијих и најскупљих домаћих одликовања послератне Југославије – Орден слободе, Орден југословенске звезде и Орден ратне заставе. Орден слободе је изузетан из неколико разлога. Додељен је свега девет пута, седам домаћим носиоцима и два пута иностраним. Израђен је од злата, платине и у њега је уграђено 45 рубина и 61 брилијант. Орден југословенске звезде је један од два југословенска ордена који су се носили о ленти и који је украшен са 10 рубина. Орден ратне заставе такође се издваја својом скупоценошћу и сјајем, и за његову израду коришћени су сребро, злато, брилијанати и рубини.

На изложби је приказано и 61 инострано одликовање, из 38 земаља. Поред француског Великог крста националног Ордена легије части и Ордена за заслуге, руског Ордена Суворова или грчког Великог командира Краљевског ордена доброчинства, као једног од ретких искључиво женских ордена, на изложби ће бити приказана и друга одликовања из земаља Европе, Африке, Јужне Америке и Азије, а посебном егзотичношћу сматрају се два ордена Републике Непал.

Носиоци ових одликовања су девет личности чија се заоставштина чува у седам легата Историјског архива Београда: Константин Коча Поповић и његова супруга Лепосава Лепа Перовић, Драгослав Дража Марковић и његова супруга Божидарка Кика Дамњановић, Вицко Крстуловић, Влајко Беговић, Славко Зечевић, др Десанка Мијалковић-Стамболић и Новак Новаковић, познатији као Новак Новак. Захваљујући легаторима, угледним личностима које су оставиле трајни печат у области културе, науке, уметности и политике, своје место су осим докумената и друге писане грађе нашла и одликовања, медаље, споменице, плакете и друга признања. Одлучивши да своје животно дело сачувају од пропасти и заборава поверили су га на чување управо овој институцији, чиме је настављена племенита традиција завештања и даривања, која је једно време готово замрла. Изложба „Одликовања у легатима Историјског архива Београда" представља прилику да посетиоци упознају личност и вредност њихових стваралаца, време у коме су додељивана признања, али и могућност да се открије плодно тле за научни, критички и истраживачки рад.

Поред одликовања, саставни део изложбе чине и 25 изложбених паноа на којима су дати основни подаци о науци о одликовањима - фалеристици, кратке биографије легатора са фотографијама из њиховог живота и рада, фотографије са додела одликовања као и орденске повеље и дипломе. Изложбу прати и богато илустровани каталог.

Посебну захвалност дугујемо господину Драгомиру Ацовићу, врсном познаваоцу фалеристике у земљи, без чије стручности, знања и свесрдне помоћи ова изложба и пратећи каталог не би били потпуни.

Каталог изложбе.

Фотографије са отварања:

Видео са отварања

Поступак рестаурације одликовања које се чува у Историјском архиву Београда.

Детаљи: Категорија: Старије изложбе; Погодака: 15082

Отварање: 8. мај 2015. у Дому Руске дијаспоре „Александар Солжењицин" у Москви
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Аутори изложбе и каталога: Снежана Лазић, Слободан Мандић, Владимир Мијатовић, Јелена Митровић Коцев, Мирјана Обрадовић, Исидора Стојановић
Дизајн: Ђурђија Боровњак
Графичка припрема: Владимир Мијатовић
Информатичка подршка: Вук Бабић, Јелена Николић
Техничка подршка: Бојан Коцев
Изложбу отворио: председник Републике Србије Томислав Николић

У Дому Руске дијаспоре „Александар Солжењицин" у Москви 8. маја 2015. године свечано је отворена изложба Историјског архива Београда „Ослобођење Београда – 70 година после". Изложбом докумената из својих фондова и збирки Истоијски архив Београда придружио се обележавању Дана победе. У присуству високих званичника из јавног и културног живота Москве, и многобројних представника медија, изложбу је отворио председник Републике Србије Томислав Николић. На изложби су говорили господин Виктор Москвин, директор Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин" и мр Драган Гачић, директор Историјског архива Београда.

Народноослободилачка војска Југославије и јединице Црвене армије после вишедневних борби ослободиле су Београд 20. октобра 1944. године. Приликом борби погинуло је приближно 4.000 војника Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, који почивају на Спомен-гробљу ослободилаца Београда. Битка за Београд се сматра једном од најзначајнијих операција на Балкану у Другом светском рату.

Изложба „Ослобођење Београда – 70 година после" кроз документа Историјског архива Београда обухвата све важне аспекте догађаја из октобра 1944. Представљена је окупациона свакодневица, страдање цивилног становништва, логори и бомбардовања. Ослобођење је приказано кроз паное посвећене учесницима – Црвеноармејцима, припадницима Народноослободилачке војске и грађанима Београда. Централни сегмент изложбе посвећен је београдским илегалцима. Епилог борби представљен је кроз фотографије и документа који сведоче о слављу после победе, рашчишћавању и разминиравању града и успостављању нове власти.

Отварању изложбе су, између осталих, присуствовали председник Републике Српске Милорад Додик; председник међународног друштвеног фонда јединства православиних народа (МОФЕПН) професор В.А. Алексејев; заменик председника Oдељења спољних црквених савеза московске патријаршије, протојејер Николај Балашов; председник компаније „Руске железнице" Владимир Јањукин; шеф Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов; Њ.Е. господин Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији; господин Владан Вукосављевић, секретар Секретаријата за културу града Београда; еминентни руски редитељ Никита Михалков, од априла ове године и носиоц највећег признања града Београда „Почасни грађанин Београда"; удовица нобеловца Александра Солжењицина, Наталија Солжењицин; председник руског мото-клуба „Ноћни вукови" Александар Залдостанов Хирург и представници организације „Руски моторциклисти".

Изложбу прати и брошура на руском језику, у којој је наглашено херојство војника Црвене армије и њихов допринос ослобођењу Београда. Изложба ће у Дому руске дијаспоре „Александар Солжењицин" у Москви бити отворена у периоду од 12. до 31. маја 2015.

Изложба Ослобођење Београда – 70 година после (Галерија ИАБ-а, октобар-децембар 2014)

Фотографије са отварања

Детаљи: Категорија: Старије изложбе; Погодака: 15502

Отварање: 4. децембар 2014, Дом руске дијаспоре „Александар Солжењицин" (Москва), 21. јануар Архив Југославије
Реализација: Архив Југославије, Историјски архив Београда, Дом руске дијаспоре „Александар Солжењицин"
Аутори изложбе, каталога и мултимедијалне DVD презентације: Милан Медаковић, Ранка Рађеновић (Архив Југославије), Ђурђија Боровњак (Историјски архив Београда)
Сарадници: Јулија Гудович, Татјана Иринархова (Дом руске дијаспоре „Александар Солжењицин" )
Израда мултимедијалне DVD презентације: Драгана Купрешанин
Изложбу у Москви отворио: Њ.Е. господин Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Москви

Изложбу у Архиву Југославије отворила: Александра Фулгоси, помоћник министра културе и информисања Републике Србије за заштиту културног наслеђа

Међународна изложба докумената "Николај Краснов – руски неимар Србије" реализована је поводом обележавања годишњице рођења руског архитекте емигранта Николаја Краснова (5. децембар / 23. новембар 1864, Хоњатин Коломенског среза Московске губерније, Русија – 8. децембар 1939, Београд). Кроз архивску грађу и оригинална документа стручној и широј јавности представљено је плодно градитељско стваралаштво Н. Краснова које је обележило његов рад у Краљевини СХС/Југославији.
Пажљивим одабиром од више стотина пројеката са пратећом писаном документацијом, елаборатима пројеката, грађевиснким дневницима и фототечком грађом, изложбена поставка обухвата готово све сегменте његове пројектантске делатности – од појединачних урбанистичких решења и монументалних објеката и палата намењених државној администрацији до објеката незаобилазних за културни, просветни и привредни развој Краљевине, такође сакралних објеката, дворских резиденцијалних и објеката утилитарне, као и меморијалне архитектуре. На изложби је представљен и његов рад на проучавању и заштити народног градитељства као и рад на фортификационим утврђењима те ангажовање на изради најрепрезентативнијих ентеријера, неретко и екстеријера. Посебан део поставке односи се на рад из области фалеристике и хералдике.

На изложби је представљено преко 250 експоната: осим извођачких пројеката представљени су и бројни цртежи и скице, конкурсни пројекти, идејна решења, фотографије објеката, технички описи радова, те лична документа пројектанта. Одабрана архивска грађа, која се чува у фондовима и збиркама Архива Југославије и Историјског архива Београда по први пут се излаже јавности у виду оригиналних докумената. Поред оригиналних експоната, саставни део изложбе чине и материјали из Архива САНУ, Музеја Српске православне цркве, Народне библиотеке Србије, Музеја науке и технике и Задужбине краља Петра I, као и значајна фототечка грађа из приватних збирки, породичне заоставштине архитекте Јездимира Денића, блиског сарадника Н. Краснова, и колекције Милоша Јуришића

Изложбу прати двојезични (српско-руски) каталог и тројезична (српско-руски-енглески) мултимедијална DVD презентација.

Историјско-културни обласни музеј од националног значаја „Каломенски кремљ“ доделиo je у "знак великог доприноса развоју музеологије и очувањa и популаризацијe историјско-културног наслеђа Русије и Србије", захвалницу организаторима и ауторима изложбе „Николај Краснов – руски неимар Србије“.

Детаљи: Категорија: Старије изложбе; Погодака: 14757

Отварање: 6. март 2015. у Галерији Архива

Реализација: Историјски архив Београда, Историјски архив Ужице
Аутор изложбе: Иван Р. Марковић

Екстензија изложбе: Ђурђија Боровњак, Снежана Лазић (Историјски архив Београда)
Дизајн промо-материјала: Ђурђија Боровњак
Графичка припрема: Владимир Мијатовић

Техничка подршка: Бојан Коцев

Информатичка подршка: Вук Бабић, Јелена Николић, Срђан Орестијевић
Изложбу отворио: Драгомир Ацовић, архитекта

Гостовање изложбе Историјског архива Ужица „Архитекта Миладин Прљевић" у Галерији Историјског архива Београда резултат је вишегодишње успешне сарадње ове две институције.

Изложба представља својеврстан омаж архитекти, рођеном у Ужицу и једном од најзначајнијих представника српске модерне архитектуре у периоду између два светска рата.

Аутор изложбе, историчар уметности Иван Р. Марковић, градитељски опус архитекте Миладина Прљевића представио је највећим делом на основу заоставштине архитекте похрањене у Музеју науке и технике. Допуна изложбене поставке приређена за изложбу у Историјском архиву Београда (аутори Ђурђија Боровњак и Снежана Лазић, историчари уметности) концепцијски кореспондира са гостујућом изложбеном поставком Архива Ужица и изведена је на основу архивских докумената из фундуса Архива Београда и пројектне докуменатције и личних предмета архитекте, који се чувају у породичној заоставштини архитекте Прљевића, и који се овим поводом први пут дају на увид стручној и широј јавности у свом оригиналном облику.

Изложбу прати и слајд-пројекција са фотографијама изведених објеката, идејним скицама и конкурсним решењима из породичне заоставштине архитекте Прљевића, као и филм Југословенске кинотеке који приказује журналску сторију „Вежба ватрогасаца" из 1943, са ватрогасном вежбом која се одвија на Палати „Албанија", најзначајнијем остварењу арх. Прљевића и архитектонским симболом модерног Београда.

Плодоносни градитељски опус Миладина Прљевића (Ужице, 1899 – Београд, 1973) представљен је његовим најзначајим објектима, јавним објектима, породичним вилама, стамбено-пословним објекатима, највећим делом вишеспатницама, учешћем на значајним архитектонским конкурснима, те запаженим радом у области система градње, изолационих материјала и енергетске ефикасности. У само једној деценији, од 1930. године до почетка Другог св. рата Прљевић је пројектовао више од 150 објеката, од којих је 68 изведено – највећим делом у Београду, такође и широм Краљевине и касније ФНР Југославије: у родном Ужицу, Краљеву, Чачку, на Златибору и Тари, Бору, Нишу, Лозници, Новом Саду, Сремској Митровици ,Цетињу, Подгорици и Никшићу, Сплиту.

Након Другог светског рата Прљевић је био и иницијатор и оснивач Института за проучавање стамбене архитектуре Од 1946. до пензионисања радио је у Пројектном заводу Народне Републике Србије.

Значајнији објекти: Палата „Албанија", зграда Синише Здравковића (угао Поп Лукине и Топличиног венца), кућа М. Ћировића (Кнеза Милоша 66), вила Б. Стојковић (Адмирала Вуковића 24), кућа Малише Стефановића и хотел „Палас" у Ужицу.
Конкурсни пројекти: Посланство Краљевине Југославије у Анкари (са В. Симеоновићем), Робна кућа „Митић", Железничка станица у Скопљу, Институт Николе Тесле, Хотел у Сплиту, Државна маркарница, зграда КНОЈ-а, Уметнички музеј на Ташмајдану.

Изложба ће бити отворена за посетиоце месец дана и може се погледати до 6. априла 2015.
Радно време Галерије Историјског архива Београда: уторак–субота од 10 до 17 часова.
Улаз у Галерију је слободан.

Изложбени флајер

Фотографије са отварања

Видео запис са отварања

Детаљи: Категорија: Старије изложбе; Погодака: 13704

Отварање: 28. мај 2014. у Галерији Архива, 19. август 2014. Савско шеталиште, парк Калемегдан
Аутор: др Вања Х. Панић, дипл. инж. арх.
Ментор: др Љиљана Благојевић
Сарадници из Архива Београда: Слободан Мандић, Драгана Митрашиновић, Ирена Колај, Бојан Коцев, Ђурђија Боровњак, Владимир Мијатовић, Јелена Николић
Изложбу отворио: Спасоје Крунић, архитект

Изложба архитекте Вање Панића, „Архитектура Модерне на јавним објектима у Београду, период 1918–1941" садржи 48 изложбених паноа који представљају пратећу документовану грађу докторској дисертацији аутора, одбрањеној децембра 2013. године на Архитектонском факултету у Београду под менторством ванр. професора др Љиљане Благојевић, а као прилог проучавању модерне архитектуре и урбанизма двадесетог века у Београду.

На изложби је представљена архитектура јавних објеката изведена по начелима Модерне, као једне значајне архитектонске и шире културне појаве, како Београда, тако и ширег југословенског простора, у периоду од 1918. до 1941. године. Систематизацијом и критичком анализом примера реализованих јавних објеката истражује се у којој је мери Модерна била заступљена у архитектонској продукцији Београда тог доба, који су то модели европског искуства пројектовања примењивани у функционалној организацији, архитектонској волуметрији, конструкцији и материјализацији објеката и у ком су облику заживели у самој архитектонској пракси. Полазећи од става да су у реализацији јавних објеката у Београду биле присутне идеје Модерне и Авангарде, са начелима формираним у контексту кључних историјских, друштвених и културних појава у Европи и Србији, поменута изложбена студија претпоставља успостављање корелације између начела Модерне и архитектонских реализација домаћих аутора, као и теоријску рефлексију промена које је Модерна генерисала у развоју Београда, а које су промовисале нову државу и савремено друштво.

Одабрани архитектонски објекти предстваљени су сваки понаособ на посебном изложеном паноу, са основним подацима вазаним за објекат и пратећом оригиналном техничком и фото-документацијом, која се највећим делом чува у Историјском архиву Београда. Узимајући у обзир несумњив допринос историји развоја српске модерне архитектуре и урбанизма који ова тема носи са собом, као и чињеницу да је студија настала у великој мери коришћењем оригиналне архивске грађе Историјског архива Београда, а обрађује градитељски фонд Београда, права је прилика да се једна оваква тема јавности представи у оквиру обележавања манифестације „Београдска интернационална недеља архитектуре", управо у Галерији Историјског архива Београда.

Изложба ће бити отворена до 28. јуна 2014. године и може се погледати од уторка до суботе у периоду од 10 – 17 часова.

У оквиру трајања изложбе постоји могућност организованог ауторског вођења кроз поставку у договору са Историјским архивом Београда.
Контакт тел: 011 2606-336, e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Контакт ауторa изложбе арх. Вање Панића: e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Фотографије са отварања у галерији Архива, 28. маја 2014.

Снимак са отварања

Фотографије са отварања на Савском шеталишту, 19. август 2014.

Снимак са отварања