време настанка грађе:
1721-1919.
количина грађе:
823 матичне књиге
језик и писмо:
српски, латински
садржај грађе:
Као грађа од изузетног значаја, црквене матичне књиге представљају извор првог реда. Црквене матичне књиге настале су као црквено приватно правне исправе о лицима припадницима одређене верске заједнице. Настале су у црквама као евиденције о верницима који су подвргнути одређеним обредима по канонима. У хришћанским црквама најзначајније су матичне књиге крштених, венчаних и умрлих.
Обавезе вођења црквених матичних књига уведена је у Србији око 1837. од када, углавном, постоје и сачуване матичне књиге.
Збирка је формирана је од матичних књига и пратећих регистара из 68 верских организација са територије Београда. Већина је настала радом православних цркава, од којих је најстарија из Земуна из XVIII века. Најстарија књига у збирци је из римокатоличке цркве из 1721. године. Од књига насталих деловањем других вероисповести чувају се две матичне књиге из јеврејске општине (Сефарди и Ешкенази) за период од 1865. до 1909. године.
Књиге пружају податке о становништву Београда, наталитету и морталитету, социјалном пореклу, о значајним историјским личностима: владарима, политичарима, уметницима, трговцима...
информативна средства: белешка о збирци, детаљан попис књига
Преузмите публикацију са пописом свих књига од стр 19: Дигитализација Збирке црквених матичних књига
Прегледајте 812 црквених матичних књига регистрацијом на Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда