Иницијатива за оснивање Градског архива Београда поникла je још крајем тридесетих година XX века, а повод за настанак ове институције био је, пре свега, да се заштити и сачува изузетно значајна грађа Земунског магистрата, настала још у XVIII веку.Након Другог светског рата судбина архивске грађе пратила је стање у земљи, архиве су биле у хаотичном стању, а услед незнања архивска документа коришћена су за грејање или прераду. У циљу заштите културних добара доносе се први прописи о заштити зграда од историјског и уметничког значаја, јавних споменика, биста, слика, библиотека и архива, који се стављају под заштиту државе и оснивају се прва архивска средишта у градовима по Србији. Грађа Земунске историјске архиве враћена је у просторије Библиотеке и музеја Општине града Београда, али у расутом и потпуно несређеном стању.
На предлог Просветног одељења Извршног одбора Народног одбора града Београда, на седници 26. септембра 1945. године донета је одлука да се оснује самостална установа „Градски архив”, са задатком да прикупља оригиналне документе друштвене и приватне заоставштине чији је рад везан за развој Београда и Земуна. Од оснивања Архив је био у саставу Градске библиотеке, да би се 1947. године одвојио и наставио да делује као самостална установа, са посебним буџетом. Од 1954. године налазио се у згради бивше класне лутрије (угао Васине и Змај Јовине улице). Садашњи назив Архив је добио Одлуком Градског већа и Извршног одбора града Београда 1958. године.
Историјски архив Београда представља установу културе од посебног друштвеног значаја која у оквиру своје делатности врши заштиту архивске грађе код стваралаца и ималаца, затим преузимање, сређивање, обраду, коришћење и публиковање архивске грађе. Надлежност Архива обухвата подручје Скупштине града Београда са градским и приградским општинама.
Како је Архив током година преузимао велики број фондова, просторије и депои временом постају тесни и стога је 1963. године израђен елаборат будућег наменског објекта, по пројекту Милана Јерковића. Након прихватања пројекта у Скупштини града, обезбеђена је локација од стране Дирекције за изградњу Новог Београда. Биће то први наменски грађен објекат за потребе једног архива након Другог светског рата у Србији.
Историјски архив Београда представља установу културе од посебног друштвеног значаја која у оквиру своје делатности врши заштиту архивске грађе код стваралаца и ималаца, затим преузимање, сређивање, обраду, коришћење и публиковање архивске грађе. Надлежност Архива обухвата подручје Скупштине града Београда са градским и приградским општинама.
Обликована у духу Корбизијеових начела, нова зграда је грађена у периоду од 1969. до 1972. године, а свечано отворена 15. октобра 1973. године. (детаљније)
Своју примарну функцију – очување културних добара – Архив обавља различитим видовима заштите архивске грађе. Почев од претходне заштите културног добра у настанку, превентивним мерама, до оперативних техника конзервације и рестаурације.
Од оснивања Техничке службе у Архиву 1955. године и формирања књиговезачке радионице исте године, у самој установи ради се на преповезивању старих књига, али и коричењу, изради архивских кутија, футрола, мапа и сличних производа, за потребе смештаја и заштите архивске грађе.
Поводом осамдесет година од оснивања Историјског архива Београда дајемо могућност бесплатног преузимања публикације Архив као чувар старих заната, аутора Бојана Коцева (Историјски архив Београда, 2023). Књига представља својеврсни покушај да се један специфичан занат, који полако одумире, отргне од заборава и да се широкој публици прикаже његов значај, специфичност и лепота.
| Публикација Архив као чувар старих заната |  |