Отварање: 21. децембар 2022, Етнографски музеј у Београду; 26. септембар 2024, Музеј Херцеговине у Требињу
Аутори изложбе и каталога: Снежана Лазић, Јелена Митровић Коцев
Главни и одговорни уредник: Слободан Мандић
Рецензент: Др Вања Панић
Стручни сарадник: Дејан Радовановић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отворио: Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије
Аутори изложбе и каталога: Снежана Лазић, Јелена Митровић Коцев
Главни и одговорни уредник: Слободан Мандић
Рецензент: Др Вања Панић
Стручни сарадник: Дејан Радовановић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отворио: Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије
Изложба Архитектонска култура међуратног Београда, ауторки Снежане Лазић и Јелене Митровић Коцев, свечано је отворена у среду 21. децембра 2022. године у изложбеној сали Етнографског музеја у Београду.
Техничка документација, као део фонда Општине града Београда, један је од подфондова по којима је Историјски архив Београда препознатљив у културној и стручној јавности, као и међу грађанима који у великом броју и свакодневно користе ову архивску грађу ради остваривања својих практичних потреба. Више од 70 000 предмета пројектне документације Београда за период од 1920-1970. године чува се у депоу престоничког архива, од чега преко 16 000 предмета датира из периода између два светска рата. Архитектонски одсек Техничке дирекције представљао је главно регулационо тело надлежно за законски уређену изградњу и јавних и приватних зграда Београда, тако да његов историјат и рад верно осликавају архитектонски, урбанистички и културни развој градског ткива испричан архивским документима, плановима и фотографијама.
Од ратом разорене вароши Београд је стасавао у модерну европску престоницу. Тридесетих година прошлог века Београд добија нова насеља, пословно-финансијски центар са модерним палатама, сајамски комплекс на левој обали Саве, аеродром, друмску и административну везу са суседним градом Земуном, а у погледу стила коначно се приклања постулатима европске модерне архитектуре. Упоредо радило се на изради грађевинских закона и прописа, генералног плана града и планског пројектовања нових насеља, професионализацији и усавршавању архитектонске струке – једном речју, увођењу реда у обликовање модерног Београда. Тридесет изложбених паноа, уз пратећи материјал у витринама, разврстани су у две велике целине – рад општинских архитеката и њихових колега из приватне праксе.
Техничка документација, као део фонда Општине града Београда, један је од подфондова по којима је Историјски архив Београда препознатљив у културној и стручној јавности, као и међу грађанима који у великом броју и свакодневно користе ову архивску грађу ради остваривања својих практичних потреба. Више од 70 000 предмета пројектне документације Београда за период од 1920-1970. године чува се у депоу престоничког архива, од чега преко 16 000 предмета датира из периода између два светска рата. Архитектонски одсек Техничке дирекције представљао је главно регулационо тело надлежно за законски уређену изградњу и јавних и приватних зграда Београда, тако да његов историјат и рад верно осликавају архитектонски, урбанистички и културни развој градског ткива испричан архивским документима, плановима и фотографијама.
Од ратом разорене вароши Београд је стасавао у модерну европску престоницу. Тридесетих година прошлог века Београд добија нова насеља, пословно-финансијски центар са модерним палатама, сајамски комплекс на левој обали Саве, аеродром, друмску и административну везу са суседним градом Земуном, а у погледу стила коначно се приклања постулатима европске модерне архитектуре. Упоредо радило се на изради грађевинских закона и прописа, генералног плана града и планског пројектовања нових насеља, професионализацији и усавршавању архитектонске струке – једном речју, увођењу реда у обликовање модерног Београда. Тридесет изложбених паноа, уз пратећи материјал у витринама, разврстани су у две велике целине – рад општинских архитеката и њихових колега из приватне праксе.
Циљ изложбе и пратећег богато илустрованог каталога је да укаже на значај фонда Техничке дирекције Општине града Београда и на неисцрпне изворе и теме истраживања архитектонских докуманата похрањених у депоу Историјског архива Београда.
Изложбу Архитектонска култура међуратног Београда је било могуће погледати у изложбеној сали Етнографског музеја у Београду од 21. децембра 2022. и током јануара 2023. године.
Отварање у Београду