Отварање: 24. децембар 2019, Галерија ИАБ
Аутор изложбе и каталога: Марко Перић
Стручни консултант: Драгомир Ацовић
Лектура и коректура: Наташа Николић
Техничка подршка: Виолета Јовановић, Бранислава Поповић, Бојан Коцев
Ликовно-графичко решење паноа: Зорица Нетај
Ликовно-графичко решење каталога: Владимир Мијатовић
Изложбу отворио: Зоран Радојичић, градоначелник Београда
Изложба „Грбови Београда и београдских општина“ прати развој територијалне хералдике, хералдичких и псеудохералдичких обележја (грбова, застава, амблема) која су током историје коришћена да симболизују град Београд и његове општине. Најважнији извор у припреми изложбе био је легат Драгомира Ацовића, оснивача и дугогодишњег председника српског хералдичког друштва „Бели орао“. Легат се чува у Историјском архиву Београда и садржи богату архивску грађу која сведочи о Ацовићевој улози у креирању хералдичких стандарда, изради нових и реконструкцији старих грбова Београда и београдских општина. Поред оригиналних докумената, скица, цртежа и пројеката из легата Драгомира Ацовића, на изложби је представљена и старија грађа, првенствено документација из фонда Општине града Београда која се односи на конкурс за нови градски грб који је одржан 1931. године, а на коме је победио рад Ђорђа Андрејевића Куна.
Изложба је подељена у две целине.
Први део је посвећен историјату грба Београда и његовом развоју од доба владавине деспота Стефана Лазаревића, преко турске и аустријске власти, до различитих грбова и амблема које је Београд користио као главни град нововековних српских и југословенских држава. Овај део се завршава причом о успостављању хералдичких стандарда и правне регулативе крајем прошлог и почетком овог века, чиме су утврђене три варијанте градског грба (основни, средњи и велики), градска застава и њихова употреба.
Други део је посвећен развоју модерне српске територијалне хералдике и њеној примени у успостављању симбола за 17 београдских општина. Најважнији циљ у овом делу изложбе је да се јавности представи једно од кључних хералдичких правила, а то је да грб пре свега чини његов текстуални опис (блазон), по коме уметници израђују ликовни приказ (еталон). У том смислу су представљени и еталони и блазони градског грба и грбова свих београдских општина онако како су утврђени у Статуту града, односно општинским Статутима.
Изложба се може погледати у галерији Историјског архива Београда до краја јануара 2020. године. Радно време галерије је: уторак–субота, од 10 до 17 часова, а улаз је слободан.
Аутор изложбе и каталога: Марко Перић
Стручни консултант: Драгомир Ацовић
Лектура и коректура: Наташа Николић
Техничка подршка: Виолета Јовановић, Бранислава Поповић, Бојан Коцев
Ликовно-графичко решење паноа: Зорица Нетај
Ликовно-графичко решење каталога: Владимир Мијатовић
Изложбу отворио: Зоран Радојичић, градоначелник Београда
Изложба „Грбови Београда и београдских општина“ прати развој територијалне хералдике, хералдичких и псеудохералдичких обележја (грбова, застава, амблема) која су током историје коришћена да симболизују град Београд и његове општине. Најважнији извор у припреми изложбе био је легат Драгомира Ацовића, оснивача и дугогодишњег председника српског хералдичког друштва „Бели орао“. Легат се чува у Историјском архиву Београда и садржи богату архивску грађу која сведочи о Ацовићевој улози у креирању хералдичких стандарда, изради нових и реконструкцији старих грбова Београда и београдских општина. Поред оригиналних докумената, скица, цртежа и пројеката из легата Драгомира Ацовића, на изложби је представљена и старија грађа, првенствено документација из фонда Општине града Београда која се односи на конкурс за нови градски грб који је одржан 1931. године, а на коме је победио рад Ђорђа Андрејевића Куна.
Изложба је подељена у две целине.
Први део је посвећен историјату грба Београда и његовом развоју од доба владавине деспота Стефана Лазаревића, преко турске и аустријске власти, до различитих грбова и амблема које је Београд користио као главни град нововековних српских и југословенских држава. Овај део се завршава причом о успостављању хералдичких стандарда и правне регулативе крајем прошлог и почетком овог века, чиме су утврђене три варијанте градског грба (основни, средњи и велики), градска застава и њихова употреба.
Други део је посвећен развоју модерне српске територијалне хералдике и њеној примени у успостављању симбола за 17 београдских општина. Најважнији циљ у овом делу изложбе је да се јавности представи једно од кључних хералдичких правила, а то је да грб пре свега чини његов текстуални опис (блазон), по коме уметници израђују ликовни приказ (еталон). У том смислу су представљени и еталони и блазони градског грба и грбова свих београдских општина онако како су утврђени у Статуту града, односно општинским Статутима.
Изложба се може погледати у галерији Историјског архива Београда до краја јануара 2020. године. Радно време галерије је: уторак–субота, од 10 до 17 часова, а улаз је слободан.
| Видео са отварања у Београду |  |
Гостовања:
| Видео са отварања у Нишу | |