Уводна реч
Немачки део логора био је под непосредном командом Гестапоа. Њихова је била последња реч у доношењу одлуке о судбини заточеника и у српском делу логора, одакле су заточеници често преузимани за даље ислеђивање или ликвидацију. Од краја августа 1941. у логор су довођени заточеници из целе Србије, тако да је он брзо превазишао локалну функцију и постао директна надлежност немачког војноуправног команданта Србије.
Бањички логор је, као и логор на Сајмишту, насупрот већ устаљеној пракси нациста широм Европе, био изложен погледима грађана. Овакво позиционирање требало је да има за сврху, и имало је, застрашивање грађана Београда.
„Фабрика смрти” на ободу Београда, концентрациони логор на Бањици, примио је прве заточенике 9. јула 1941, а до расформирања, 3. октобра 1944. године, кроз његове зидине прошло је готово 30.000 људи најразличитијих националности, занимања, старосних доба, политичких опредељења... Укупно је страдало 4.286 заточеника.
Оно што је Бањички логор у организационом погледу чинило посебним јесте постојање унутрашњег командног двојства и подела надлежности између колаборационистичких и немачких органа. Подела на „српски” и „немачки” део логора била је уведена из практичних разлога и није била знак „равноправности” две управе.
Оно што је Бањички логор у организационом погледу чинило посебним јесте постојање унутрашњег командног двојства и подела надлежности између колаборационистичких и немачких органа. Подела на „српски” и „немачки” део логора била је уведена из практичних разлога и није била знак „равноправности” две управе.
Немачки део логора био је под непосредном командом Гестапоа. Њихова је била последња реч у доношењу одлуке о судбини заточеника и у српском делу логора, одакле су заточеници често преузимани за даље ислеђивање или ликвидацију. Од краја августа 1941. у логор су довођени заточеници из целе Србије, тако да је он брзо превазишао локалну функцију и постао директна надлежност немачког војноуправног команданта Србије.
Бањички логор је, као и логор на Сајмишту, насупрот већ устаљеној пракси нациста широм Европе, био изложен погледима грађана. Овакво позиционирање требало је да има за сврху, и имало је, застрашивање грађана Београда.
Књиге личних података притвореника Концентрационог логора Бањица чувају се у Историјском архиву Београда од октобра 1968, када су преузете од Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије, заједно са грађом фонда Управе града Београда – Специјалне полиције. Тада је преузето осам књига, а приликом пресељења Архива у нову зграду у Улици Палмира Тољатија на Новом Београду загубљена је седма књига, која је, срећом, успешно реконструисана на основу података из друге архивске грађе. Услед учесталог коришћења у оперативне сврхе приликом извођења судских процеса након Другог светског рата, књиге су преузете у доста лошем стању, оштећених листова и корица. Оштећења су након преузимања санирана у Архиву различитим методама конзервације и рестаурације.
У књиге су уписивани следећи подаци о заточеницима: име и презиме, занимање, датум и место рођења, име родитеља, брачно стање, адреса и место боравка, датум довођења у логор и од кога су доведени, као и њихово даље кретање и судбина. Подаци су уношени хронолошки, по датуму доласка у логор, а испред сваког имена уписан је редни (регистарски) број. Бројно стање логораша и његове осцилације зависили су од интензитета репресије, а процењује се да се кретало између једне и три хиљаде затвореника, сабијених на малом простору логорских просторија, предвиђених за неупоредиво мањи број и разврстаних по категоријама на основу „тежине преступа”.
Оригиналне књиге евиденције заточеника концентрационог логора Београд–Бањица приређене су за објављивање у Историјском архиву Београда и штампане у два тома 2009. године. Поред уводне студије која садржи текстове са детаљном анализом идеје логора као „лабoраторије тоталитарних режима” и историјским виђењем ширења логорског апарата по окупираној Србији, у књизи је дат и статистички преглед националне, полне, старосне, социјалне и професионалне структуре заточених. Књига садржи и научни апарат са додатним објашњењима, шири списак коришћене литературе, пратеће регистре, фотографски материјал, а посебно треба истаћи да су бројни подаци проверавани и упоређивани са другим сачуваним архивским изворима, те се дошло и до нових података о броју бањичких заточеника. Поред осталог, утврђено је да су у логору била заточена и лица чија се имена не налазе у логорским књигама. Аутори текстова уводне студије су проф. др Милан Ристовић и проф. др Љубодраг Димић, као и архивски саветници Евица Мицковић и Милена Радојчић. Уводна студија је штампана и у преводу на енглески језик као засебно издање Историјског архива Београда 2014. године, а доступна је за слободно преузимање на сајту Архива. (Banjica Concentration Camp – Introduction to the Books of Evidence of Detainees)
Поводом осамдесет година од расформирања Логора Бањица, током 2024. године у Историјском архиву Београда припремљена је онлајн платформа чији средишњи део представља секција са претраживом базом сачуваних података за око 23.500 заточеника логора, забележених у оригиналним књигама које се чувају у Архиву.
Основу новоформиране базе података чинe подаци из оригиналних књига коришћени за приређивање штампаног издања из 2009. године. Овом приликом, у циљу онлајн објављивања и доступности, извршена је додатна ревизија којом су кориговани уочени недостаци уз минималне интервенције на изворним подацима. Провера и корекција података насталих при реконструкцији изгубљене седме књиге допринела је и откривању података за једног од три заточеника за којег су недостајали подаци. У оквиру поља „напомена” дате су и додатне информације о заточеницима пронађене у другим изворима, односно архивској грађи Историјског архива Београда.
Поред стручне публике и едукативног потенцијала оваквог начина презентовања историјских података, веб-издање евиденционих књига Бањичког логора сигурно ће послужити и ширем кругу заинтересованих, попут бројних потомака и рођака заточеника и жртава логора. Надамо се да ће на овај начин од заборава бити додатно отргнути подаци о свим лицима која су била заточена и још једном бити указана почаст жртвама.
Заточеници концентрационог логора Бањица:
