Актуелне публикације - Историјски архив Београда

Издавач: Историјски архив Београда

За издавача: Мр Драган Гачић

Главни и одговорни уредник: Мирјана Миленковић

Приређивач: Владимир Мијатовић

Рецензент: Раде Ристановић

Стручни сарадник: Петар Петровић

Технички уредник: Зорица Смиловић

Лектура: Татјана Корићанац, Данијела Пунишић

Тираж: 500

Штампа: Зламен

Лука Младеновић (Мијић) рођен је у Житорађи код Владичиног Хана, 8. октобра 1909. године, као један од синова Милије и Лепосаве Мијић. Као аутор великог броја драгоцених цртежа старог Београда његово дело остало је расуто по целом граду – од музеја, библиотека и архива, до кафана, кафића, пекара... Може се рећи да је готово сваки житељ Београда видео бар неки од његових цртежа. Међутим, ретко ко би умео да каже нешто више о аутору тих сведочанстава о граду који полако, али неумитно нестаје. Сликар је, у овом случају, остао у сенци свог дела. Младеновић је Историјском архиву Београда још 1958. године предао албум фоторепродукција цртежа старог Београда, са укупно 97 снимака, који су коришћени за илустровање ове публикације, а скоро три деценије касније, 1987. године, предао је и рукопис своје аутобиографије на 146 страна.

Аутобиографија Луке Младеновића је потресно штиво које сведочи о дубокој бугарско-српској подељености становништва југа Србије у време балканских ратова, о животу под окупацијом у Првом светском рату, приликама у међуратном Београду и Србији, као и фасцинантној судбини аутора и његове породице у Другом светском рату.

Веома важан моменат у његовом животу био је сусрет са карикатуристом Пјером Крижанићем и са директором Политике, Владиславом Рибникаром, који је Луки Младеновићу доделио стипендију и помогао му приликом уписа у Уметничку школу, коју је похађао као ванредни ђак од 1926. до 1931. године. Часове вечерњег акта похађао је код професора Илије Шобајића, заједно са Првославом Пивом Караматијевићем и Бранком Шотром.

По завршетку школовања радио је као графичар, литограф и цинкограф за Политику.

Цинкографски посао радио је и у Војном заводу у Чачку, где је дочекао Други светски рат. Немачке јединице које су ушле у Завод заробиле су га и послале на принудни рад у Немачку. На станици у Хановеру успео је да побегне из воза и дође до Херфорда (Северна Рајна−Вестфалија), где се успешно крио захваљујући познавању немачког језика, да би после неког времена прешао је у Берлин као добровољни радник.

Одлука да пребегне из Херфорда у Берлин, а потом из Србије у нацистичку Немачку доведе супругу и сина, утицала је на Луку до краја живота. Поред ужаса и патњи које су у Берлину доживели, очигледно је био присутан и страх да се за то не сазна у Београду. Сматрао је, можда с правом, да нове комунистичке власти не би имале разумевања за његов избор, без обзира на околности под којима је он направљен. Тај страх најбоље илуструје Младеновићева до сада најпотпунија биографија, рађена за каталог изложбе његових цртежа, који је 2000. године објавио Народни музеј у Београду. У тој биографији, рађеној још за Лукиног живота, пише да је „године окупације провео у Београду”, а да „времена и услова за цртање није било”, него је само „повремено дотеривао своје цртеже”. Иако је Лука давао цртеже за поменуту изложбу и имао могућности да аутору изложбе и каталога предочи истину о свом животу за време Другог светског рата, он то није учинио. Претпостављамо да је чак и тада код Младеновића постојала одређена бојазан, те да се осећао сигурније уколико неки трагови прошлости остану скривени у архивским депоима.

Ову узбудљиву аутобиографију, која прати три ауторове животне фазе – одрастање, живот у Београду у међуратном периоду, као и у Немачкој током Другог светског рата, Историјски архив Београда приредио је на 200 страна. Сам текст праћен је одабиром илустрација и фотографија које употпуњавају животну причу и дело овог аутора.

Детаљи: Категорија: Актуелне публикације; Погодака: 3861

Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Аутор текста, илустрација и фотографија: Бојан Коцев
Стручни консултанти: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Рецензент: Радика Илић
Лектура: мр Наташа Николић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen

У километрима архивске грађе која се чува у Историјском архиву Београда (даље ИАБ), међу 2.910 фондова, налазе се и 24 фонда еснафа, струковних занатских удружења, која су у Београду почела да се оснивају још 1816. године и која су успешно опстајала до социјалистичког периода.
Грађа еснафских удружења пружа увид у развој занатства, нестајање старих, традиционалних и настајање нових који су ишли у корак са временом, промену у бројности занатлија по еснафима, ценама занатских производа, статусу и угледу који су поједине занатлије уживале међу грађанима, па чак и о расту и развоју, односно прерастању појединих занатских радионица у индустријска постројења, фабрике или штампарије. Осим тога, мајсторска и калфенска писма, како по естетском изгледу основног штампаног обрасца, тако и по калиграфском рукопису којим је исти попуњаван, показују колики значај су занатлије имале у београдској чаршији. Па ипак, да нису сви били истог статуса, ранга и финансијског стања сведоче фотографије старог Београда на којима се виде занатске радње, неке са раскошно исписаном фирмом и друге са невештим натписом изнад улазних врата.

Многи занати одавно су ишчезли из свакодневног живота, али књиговезачки, један од најстаријих у Србији, још увек успешно одолева зубу времена. Неговањем овог традиционалног и деликатног заната, књиговезачка радионица ИАБ обавља двојаку улогу - чува занат од заборава, истовремено чувајући и драгоцено наслеђе наших предака за неке будуће генерације.

Од оснивања Техничке службе у Архиву 1955. године и формирања књиговезачке радионице исте године, у самој установи ради се на преповезивању старих књига, али и коричењу, изради архивских кутија, футрола, мапа и сличних производа, за потребе смештаја и заштите архивске грађе. Дуги низ година послове у радионици обављала су два књиговезца, а данас само један. На жалост, изгледа да је ово једно од три места књиговесца по систематизацији у целој архивској мрежи Србије.

Публикација "Архив као чувар старих заната" не претендује да буде приручник или уџбеник, већ представља други покушај Архива, након изложбе из 2004. године Сачувати књигу: старе и ретке књиге Историјског архива Београда: XVI–XX век у Галерији Архива, да се један специфичан занат, који полако одумире, отргне од заборава и да се широкој пу блици прикаже његов значај, специфичност и лепота. Аутор Бојан Коцев описује елементе при раду са папиром, кожом, дрветом, текстилом и осталим материјалима који се користе у поступцима повеза, преповеза и коричења старих књига од изузетног значаја које се чувају у ИАБ. Управо тај део књиговезачког посла, који се бави ручно рађеним повезима, издваја се као посебан, прецизније засебан део сегмента графичке индустрије који се зове графичка дорада и представљен је на основу ауторове дугогодишње праксе и искуства на овим пословима.

Преузмите публикацију е електронском облику

Детаљи: Категорија: Актуелне публикације; Погодака: 6348

Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Аутор: Зорица Смиловић
Стручни консултанти: Мирјана Обрадовић, Слободан Мандић
Фотографије: Бојан Коцев, Зорица Смиловић
Технички сарадник:Бојан Коцев
Лектура и коректура: Мр Наташа Николић
Штампа: Zlamen
Тираж: 500

Архив Београда - водич за будуће истраживаче, прво је издање Историјског архива Београда намењено деци основно-школског узраста. Пре свега едукатвног карактера, усклађено са школским градивом, оно има за циљ да млађој популацији приближи улогу и значај архива као установе заштите културног наслеђа.
Први део публикације објашњава појмове културе и културног наслеђа, као и улогу установа култура - музеја, библиотека, завода за заштиту споменика културе и архива. Други сегмент фокусира се на Историјски архив Београда, на његову улогу и значај, трудећи се да прикаже најатрактивније и најзначајније врсте архивске грађе и стави акценат на занимљивости појединих процеса и служби архива. Трећи сегмент говори о едукативној страни архива, о његовој изложбеној и издавачкој делатности али и пројектима дигитализације и базама података.
Публикација на 48 страна обилује фотографијама и илустрацијама које на једноставан и сликовит начин приближавају обрађене теме, почевши од саме локације архива, преко речника непознатих речи, најстаријег архивског документа и књиге, количине и врстама архивске грађе, до начина на који се грађа сређује или чита сигнатура. Основни текст допуњен је на маргинама додатним информацијама, корисним линковима и другим садржајем за све оне који желе да сазнају више. Оне такође садрже и QR кодове, преко којих се преко мобилног телефона лако приступа појединим интернет страницама.

У настојању да теме и поглавља буду што боље разјашњени, како у визуелном, тако и у садржинском смислу, стручни консултанти при реализацији публикације били су Мирјана Обрадовић и Слободан Мандић, а своје смернице и сугестије дали су и др Сања Петровић Тодосијевић, Слободанка Цветковић, Виолета Радовановић, учитељици Основне школе „Карађорђе“, као и архивска деца Ирина, Вукица, Наташа, Милица, Марко и Петар.

Детаљи: Категорија: Актуелне публикације; Погодака: 6622

Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Приређивање, коментари и објашњења: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Сарадници: Грета Миличић, Исидора Стојановић Теодосић
Рецензенти: др Весна Алексић, др Саша Илић, др Соња Јерковић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење: Зорица Смиловић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen

Рукопис Миливоја М. Костића, трговца, извозника, индустријалца, новинара и публицисте, која је од аутора откупљена 1957/58. године чува се у Историјском архиву Београда (ИАБ). Током вишедеценијског бављења трговачком струком био је сведок уздизања српске трговине и претварања Београда из оријенталне чаршије у модеран, европски град. Такође је био у прилици и да се лично сретне са великим бројем представника привредног живота земље, са многима непосредно да сарађује, а са некима и приватно дружи. Како би њихове биографије сачувао од заборава за будућа поколења, саставио је ниску од 269 „медаљона” – поглавља, од којих свако приповеда „послове и дане трговаца, привредника и банкара” који су радили и стварали у Београду у другој половини 19. и првој половини 20. века и насловљено је име¬ном „главног јунака”.

Трећи том Костићевог рукописа чекао је да угледа светлост дана равно две деценије. Овом приликом издвојено је 59 биографија, од којих је настало 60 нових наслова. Текстови су дати у целости и оригиналу, без скраћивања, а интервенисало се у оним деловима где је било потребно појаснити најчешће име особе или неки детаљ. Приликом лекторисања текста задржан је Костићев архаичан начин изражавања, који је само усклађен са савременим правописним нормама српског језика. Слика о градитељским подухватима Костићевих „јунака” употпуњена је пројектном документацијом која се чува у оквиру ИАБ, фондa Општине града, Техничкa дирекцијa. Оригинална докумената и потписи привредника преузети су највећим делом из архивске грађе ИАБ и са понеког документа Архива Југославије, фонда Министарства трговине и индустрије. Публикација је богато илустрована, а веза између прошлих времена и садашњости остварена је преко старих фотографија привреника, радњи и фабрика у којима су пословали, кућа у којима су становали, а које се чувају у фондовима и збиркама ИАБ и Архива Народне банке Србије. Фотографије данашњег стања објеката начинили су приређивачи током истраживања на терену.

Приликом приређивања ове публикације коришћена је архивска грађа 21 фонда из три архива, преко 180 објављених радова, укључујући студије, монографије, споменице и јубиларне монографије, докторске тезе, чланке у научној и стручној периодици и зборницима радова, велики број публицистичких прилога, чланака, објава и огласа из 28 различи¬та наслова дневне и периодичне штампе, 24 интернет портала и подаци седам база података, као и бројне енциклопедијске одреднице.

Детаљи: Категорија: Актуелне публикације; Погодака: 5929

Издавач: Историјски архив Београда

За издавача: Мр Драган Гачић

Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић

Уредници: Зорица Смиловић, Мирјана Обрадовић, Снежана Лазић

Аутори: Мирјана Обрадовић, Зорица Смиловић, Снежана Лазић, Бранислав Вучковић, Бојан Драшкић, Јелена Јовановић, Тијана Ковчић, Јелена Митровић Коцев, Јасмина Латиновић, Весна Лекић Поповић, Слободан Мандић, Владимир Мијатовић, Драгана Митрашиновић, Јелена Николић, Марко Перић, Исидора Стојановић Теодосић, Софија Чауш Миловановић

Ликовно-графички уредник: Зорица Смиловић

Фотографије: Бојан Коцев, Зорица Смиловић

Технички сарадник:Бојан Коцев

Лектура и коректура: Мр Наташа Николић

Штампа: Zlamen

Тираж: 1000

Историјски архив Београда је 26. септембра 2020. године свој велики јубилеј, 75 година од оснивања, дочекао у условима када епидемиoлошка ситуација изазвана вирусом Covid-19 није дозвољавала веће прославе и окупљања. Па ипак, запослени су успели у свом настојању да ова јубиларна година не протекне незапажено, те је уз прикладну изложбу светлост дана угледала и монографија.

Монографија је подељена на седам поглавља, а Првих 75 година је прво међу њима и оно започиње текстом под насловом „Пут до оснивања“ који се односи на године уочи и током Другог светског рата. Доноси нове податке о напорима Марије Илић Агапове, управнице Библиотеке града Београда, да под један заједнички кров, у оквиру Културног дома, смести три општинске институције културе; библиотеку, музеј и архив.

Историјат институције прати одељак о статусним променама и законској регулативи, преглед унутрашње организације, као и значајнији инвестициони радови, међу којима свакако треба истаћи недавну реконструкцију депоа, којом је уведен савремени систем за климатизацију, постављена лед расвета и инсталиран систем заштите од пожара са сигурносним вратима чиме су обезбеђени неопходни микроклиматски, хемијско-биолошки и физички услови за безбедно чување вредне архивске грађе.
Прво поглавље закључују биографије осам директора, као и Данице Гавриловић, врсног познаваоца архивске теорије и праксе, чијим именом је 80-их година прошлог века Друштво архивских радника Народне Републике Србије назвало награду која се додељивала до почетка деведесетих година прошлог века.
Поглавље На заштити архивске грађе појашњава да одговорност архивиста не лежи само у архивској грађи која је већ у Архиву, већ и у стручном раду само четворо архивиста Спољне службе, који обављају надзор над 2.226 активних регистратура на широј територији Београда.

Чувар прошлости и сећања даје увид у делатност Сектора за обраду и коришћење архивске грађе, чији запослени раде на 2.818 фондова и збирки. Сређена и обрађена архивска грађа даје се на увид у Читаоници и Писарници Архива. У просеку, око 500 домаћих и страних истраживача годишње истражује у Читаоници, а више од 8.000 корисника чине грађани који преко Писарнице решавају своје правно-административне потребе. У посебним сегментима презентују се достигнућа Архива на пољу издавачке делатности са 115 монографија, водича, зборника грађе, каталога изложби и др, као и изложбене делатности којом је реализовано преко 86 што самосталних изложби, што поставки насталих кроз сарадњу са домаћим и међународним институцијама културе.

Поглавље Дигитални архив уводи нас у програмске активности које се односе на имплементацију информационих технологија и дигитализацију архивске грађе, како током редовног рада на обради архивских фондова и збирки, тако и кроз пет домаћих и три међународна пројекта дигитализације.

О међуархивској, регионалној и међуинародној сарадњи, односима са јавношћу, као и присутности и видљивости институције на друштвеним мрежама и другим интернет платфомама говори поглавље под називом Архив за 21. век, које закључује сегмет Признања. Свеукупан рад и вишедеценијско залагање запослених нису остали незапажени, те је за своје заслуге Историјски архив Београда награђен многим наградама и одликовањима међу којима се издваја Сретењски орден трећег степена из 2020. године, као највише и последње у низу признања.

Монографија сажето и јасно, из године у годину, води читаоца кроз сваки сегмент делатности Архива, што је поткрепљено и великим бројем фотографија.