Посете Архиву
2024.
- Директор Војног архива пуковник Петар Ивановић
- Студентска асоцијација за међународну сарадњу Правног факултетa Универзитета у Београду
2023.
- Екипа емисије „Срцем кроз равницу”
2022.
- Aмбасадор Израела Њ.Е. Јахел Вилан и Лaне Ераковић, саветницa за медије при Амбасади Израела у Београду
2021.
- Студенти катедре за оријенталистику Филолошког факултета у Београду
2019.
- Никола Никодијевић,председник Скупштине града Београда
- Горан Весић, заменик градоначелника Града Београда
2018.
- Проф. др Фадиљ Еминовић, члан Градског већа и Андрија Бојанић, виши саветник Секретаријата за културу
- Ученици основних школа ОШ "Ђуро Стругар", ОШ "Јован Дучић" и ОШ "Радојка Лакић"
2017.
- Амбасадорка Израела у Србији Њ.Е. Алона Фишер Кам
- Павел Соколовски, конзул амбасаде Републике Пољске у Београду и Бранислав Ћурчић, директор Историјског архива Сомбор
- Kerstin Seidel, Philippe Oggier, Andrea Arnold, Nadine Schwald, Nataša De Maio из Градског архива Цириха (Stadtarchiv Zürich)
2016.
- Јоанид Раду, директор Међународног архивског програма Меморијалног музеја Холокауста из Вашингтона и Кевин Фури, службеник за људска права Амбасаде САД из Београда
2015.
2014.
- Амбасадор СР Немачке у Београду Њ.Е. господин Хајнц Вилхелм
2013.
- Историјски архив Цеље
2012.
- Харис Заимовић, директор Хисторијског архива Сарајева
- Представници Турског културног центра Yunus Emre из Сарајева
- Мр Бојан Цвелфар, директор Згодовинског архива Љубљане
2011.
- Аташе за културу Амбасаде Краљевине Шпаније у Београду, Хосе Луис Родригес де Солменареса
- Дејан Васовић, градски архитекта
2010.
- Амбасадор Краљевине Шпаније у Београду Њ.Е. господин Ињиго де Паласио Еспања
- Архивисти Мариборског архивског друштва
2009.
- Амбасадор Израела у Беоргаду Њ.Е. господин Артур Кол
- Директор Војног архива пуковник Драган Милошевић
- Категорија: ИАБ
- Погодака: 26341
Признања
Као резултат вишедеценијског рада Историјски архив Београда је добио преко педесет награда и друштвених признања. Последње у низу је престижна награда Изванредни „Златни беочуг“ за трајни допринос култури града који додељује Културно-просветна заједница Београда. Награда је директору Архива мр Драгану Гачићу свечано уручена 14. априла 2011. на великој сцени Народног позоришта.
Од осталих признања треба посебно треба истаћи Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, који је добијен од бившег Председништва СФРЈ за нарочите заслуге и успехе постигнуте на унапређењу архивске службе, као и за значајан допринос проучавању историје Београда.
- Категорија: ИАБ
- Погодака: 26796
Извештаји и програми
Историјски архив Београда финансира Скупштина града Београда, с тим што Архив остварује и део сопствених прихода. Уписан је у регистар Трговинског суда у Београду, решењем I. Su-5/97, под бројем 5-222-00, као установа културе.
Структура прихода ИАБ-а |
|
 |
75% Скупштина града |
Повећање активности у последњим годинама евидентно је и на основу остварених финансијских показатеља. Као позитивно кретање свакако треба нагласити пораст сопствених прихода. Паралелно са растом активности, повећавао се и обим средстава уложених у реконструкцију објекта (адаптација крова, изградња галерије, климатизација депоа и модернизација опреме).
Јединствени информациони систем информатора о раду (Информатор о раду)
Претходне године:
| ГОДИНА | ПРОГРАМ РАДА | ФИНАНСИЈЕ | ИЗВЕШТАЈ О РАДУ |
| 2025. |
|
Финансије 2025. | Извештај о раду 2025. |
| 2024. | Програм рада 2024. | Финансије 2024. | Извештај о раду 2024. |
| 2023. | Програм рада 2023. | Финансије 2023. | Извештај о раду 2023. |
| 2022. | Програм рада 2022. |
|
Извештај о раду 2022. |
| 2021. | Програм рада 2021. | Финансије 2021. | Извештај о раду 2021. |
| 2020. | Програм рада 2020. |
Финансије 2020. | Извештај о раду 2020. |
| 2019. | Финансије 2019. | Извештај о раду 2019. | |
| 2018. | Финансије 2018. | Извештај о раду 2018. | |
| 2017. | Финансије 2017. | Извештај о раду 2017. | |
| 2016. | |||
| 2015. | Програм рада 2015. |
Финансије 2015 | Извештај о раду 2015. |
- Категорија: ИАБ
- Погодака: 52595
Историјат
Историјски архив Београда као један од најмодернијих архива у земљи, одиграо је значајну улогу у развоју архивске службе Србије. Иако нема ингеренције матичности, увек је по својој организацији, кадровима и пословима које је обављао представљао узор многим архивима.
Повод за настанак ове институције био je, пре свега, да се заштити и сачува изузетно значајна грађа Земунског магистрата, настала још у XVIII веку. Управо због тога, на предлог просветног одељења Извршног одбора народног одбора града Београда, на седници 26. септембра 1945. године, донета је Одлука да се оснује самостална установа «Градски архив», са задатком да прикупља оригиналне документе друштвене и приватне заоставштине чији је рад везан за развој Београда и Земуна. Од оснивања Архив је био у саставу Градске библиотеке, да би се 1947. године одвојио и наставио да делује као самостална институција.
Од 1954. године налазио се у згради бивше Класне лутрије (угао Васине и Змај Јовине улице).
Садашњи назив Архив је добио Одлуком Градског већа и Извршног одбора града Београда на седници одржаној 24. јануара 1958. године.
Уписан је у Регистар Трговинског суда у Београду, решењем ИСу-5/97 под бројем 5-222-00, као установа културе од посебног друштвеног значаја, која у оквиру своје делатности врши заштиту архивске грађе у регистратурама, затим преузимање, сређивање, обраду, коришћење и публиковање архивске грађе.
Надлежност Архива обухвата подручје Скупштине града Београда односно свих 17 градских општина.
Временом су просторије и депои постали тесни, јер је током година Архив преузео велики број фондова. Због тога је 1963. направљен елаборат будућег наменског објекта, по пројекту Милана Јерковића. Пројекат је прихваћен у Скупштини града, а инвеститори су били Градски комитет Савеза комуниста Србије Београда, Скупштина града Београда и Градско стамбено предузеће, док је Дирекција за изградњу Новог Београда обезбедила локацију. У периоду од 1969. до1972. године објекат је сазидан.
Зграда је званично примљена 16. јануара, а свечано отворена 15. октобра 1973. године.
Површина терена на коме је сазидан објекат износи 7 200 m2, од тога 4 700 m2 корисне површине, и то: канцеларије, ходници и друге просторије 1 500 m2, радионице 480 m2 читаоница 120 m2, галерија 200 m2, депои 2 400 m2.
- Категорија: ИАБ
- Погодака: 32128
Страна 2 од 2