На већ оштећеној и оболелој грађи примењују се оперативне мере заштите према плану приоритета. Ови послови обављају се у лабораторији Архива (основаној и опремљеној 1972. године), применом усвојених принципа конзервације и рестаурације, ручном и машинском методом. Због самог процеса конзервације и рестаурације, који временски дуго траје, било је неопходно увести нове методе рестаурације и применити савремену технологију која би омогућила убрзано заустављање наглог повећања количине оштећене грађе. За потребе лабораторије набављен је значајан број савремених апарата, машина и пратеће опреме, као и велика количина материјала за рад, што је допринело бржем, лакшем и успешнијем обављању послова рестаурације. Поред класичне методе ручне рестаурације (ручно испуњавање оштећења и облагање документа јапанском хартијом), сада се примењује и метода наливања, погодна за веома оштећене листове. Сва оштећења се пуне кашом од влакана целулозе одједном, а дебљина хартије и боје могу да се подесе тако да после рестаурације лист задржава оригиналан изглед. Како је машинска метода рестаурације ламинатором већ превазиђена у свету, за документа која је потребно урадити овом методом набављена је вакуум преса која убрзава и олакшава рестаурацију мапа, планова, плаката и друге архивске грађе великог формата.

Библиотечки фонд Архива има значајан број књига: старих, ретких и других код којих није потребно извршити потпуну рестаурацију, тако да је купљен вакуум сто апарат који служи и као подлога за ручну рестаурацију појединачних листова и корица неразвезаних књига. Олакшање у раду донела је и набавка ултразвучног парног пенкала које служи за раздвајање слепљених листова, а може да се користи и у друге сврхе. У лабораторији Архива годишње се рестаурира око 6 000 докумената. Како је за историју веома значајно сачувати фондове Архива, пред службу конзервације и рестаурације постављају се велики задаци и изазови у изналажењу нових могућности за примену нових технологија. За то је превасходно потребно проширење просторија и њихово опремање, као и оспособљавање нових кадрова.

Детаљи

Категорија: Одељења

Погодака: 33522

Историјски архив Београда своју примарну функцију, очување културних добара, обавља различитим видовима заштите архивске грађе који подразумевају претходну заштиту културног добра у настанку, превентивне мере па до оперативних техника конзервације и рестаурације.

Заштита архивске грађе ван Архива

Заштита архивске грађе у Архиву - Депо

Лабораторија за конзервацију и рестаурацију

Књиговезница

Детаљи

Категорија: Одељења

Погодака: 28302

Депо је простор у којем се чува целокупна архивска грађа предата на чување Архиву и представља ризницу писаних извора за историју Београда.

Депо Историјског архива Београда заузима површину од 2.400 m2 и одвојен је од радних просторија. Снабдевен је електронском бравом, а картице које омогућавају приступ депоу поседују само овлашћена лица. Врата су метална, комплетан простор је покривен противпожарним сензорима и инструментима који мере температуру и влажност ваздуха. Спроведен је систем климатизације, а на прозорима постоје ролетне. На тај начин створени су услови за заштиту од највећих непријатеља архивске грађе – ватре, воде и сунчевих зрака.

Архивска грађа је похрањена у картонским кутијама и мапама које се израђују у самом Архиву, а смештена је по унапред утврђеном распореду у металне регале који могу примити 20.000 метара грађе.

Детаљи

Категорија: Одељења

Погодака: 33503

Aрхитектура информационог система названог Јанус, који сопственим снагама развија Центар за информације у сарадњи са одговарајућим службама Архива, омогућава формирање богате библиотеке електронских информативних средстава. То је остварење визије формирања модерног и функционалног система који аутоматизује радне процесе у Архиву и побољшава ефикасност служби за рад са корисницима са крајњим циљем да се добије информатички уређен Архив, који брзо пружа тражену информацију како корисницима у Архиву тако и on-line.

Специфични квалитети Јануса су:

• једноставна регистрација и додела права корисника
• висока сигурност приступа систему и потпуна контрола уноса, измене, брисања и власништва записа • специфичне статистике • интеграција са актуелном интернет презентацијом Архива
• трослојна интранет архитектура
• прилагодљивост система новим лаким клијентима, стандардима и оперативним системима • потпуна примена UNICODE стандарда итд.

Протеклих година интензивно се радило на доради и проширивању информативних средстава (дигитализовање постојећих евиденција и убацивање у базе података), као и изради нових и доради постојећих програмских модула. Резултат тога је и низ комплетираних база података као што је база пројектне документације која броји 64.346 уноса и доступна је корисницима у on-line режиму. Омогућене су ефикасне и претраживе евиденције како о архивској грађи која је похрањена у депо Архива тако и о архивској грађи и документарном материјалу који настаје и чува се ван Архива.

Апликације информационог система тренутно чини пет основних модула:
• Рад са странкама: евиденција странака и врста захтева, динамика решавања захтева, задужени радник на обради захтева, статистика према врсти захтева, датуму и др.
• Читаоница: евиденција истраживача, дневних посета, истраживачких тема, грађе коју су потраживали за коришћење и задужења реверсима.
• Депо: попис фондова и збирки са категоризацијом и улазни инвентар са топографским показивачем у депоу
• Спољна служба: евиденција регистратура (подаци о регистратури, променама, обавезним правним актима које регистратура израђује и подноси Архиву), записници о стручном надзору, сагласности на листу категорија, записници о излучивању, решења, записници о преузимању и план обилазака регистратура
• Фондови: примењено решење обраде архивске грађе, засновано на међународном архивском стандарду ИСАД(г) и стручни алат архивистима за израду архивских описа од нивоа фонда до нивоа документа.

У систему је могуће претражити преко 40.000 записа на разним нивоима обраде по ИСАД(г) моделу, као и преко 100.000 осталих записа из евиденција насталих разним алатима пре 2003. који су интегрисани у базу података, што чини преко 150.000 записа. Центар је опремљен са три скенерска уређаја па је протеклих година радио на дигитализацији најважнијих докумената из фондова и збирки Архива, ради њихове заштите и презентовања у изложбеним и издавачким подухватима. Једна од последњих надоградњи информационог система представља импортовање дигиталних копија докумената који допуњују стандардизовани архивски опис. На тај начин архивистички обрађен и у циљу заштите скениран архивски документ постаје доступан и садржајно и визуелно. Интеграција са интернет презентацијом Архива омогућава и on-line приказ оваквих докумената што је значајан корак ка промоцији архивских докумената као јавне архивске грађе, а самим тим и архива као државне и културне институције.
Информациони систем Историјског архива Београда је у функцији 24 сата, 365 дана у години.
Свакодневно му активно приступа 45 радних станица. До сада је импортовано преко 600.000 слогова података, а у систем је интегрисано или је у припреми за интеграцију преко 10.000 скенираних докумената. prezentacija. Свакодневно се врши ажурирање 70-ак табела у три базе података кроз 5 основних и 20-ак помоћних програмских модула.

За рад Центра неопходно је стално усавршавање и сагледавање нових праваца и метода за обраду и презентацију изворне архивске грађе у виртуелном простору, па Архив активно учествује на свим скуповима са том проблематиком и успоставља сарадњу са другим институцијама.

Након што је обезбедио Интернет домен (www.arhiv-beograda.org), 18. априла 2007, Центар је званично промовисао и Интернет презентацију Историјског архива Београда која редовно прати све активности Архива.

Историјски архив Бограда  има и своју facebook страницу која се свакодневно ажурира и интерактивно комуницира са корисницима.

Детаљи

Категорија: Одељења

Погодака: 58759