Архивска књига је основна евиденција о целокупној архивској грађи и документарном материјалу насталом у раду ствараоца.

На основу Закона о архивској грађи и архивској делатности (Сл. гласник РС 6/2020, члан 9 тачка 6) она се води на прописаном образцу.  До даљих упутстава и доношења подзаконских аката користи се постојећи Образац бр. 21 прописан Уредбом о кацеларијском и архивском пословању органа државне управе (Сл. гл. РС 10/1993).
 
Архивска књига служи као општи инвентарни преглед целокупног архивског материјала. 
У архивску књигу се не уписује садржај докумената  него се групно пописује количина докумената настала у календарској години, груписана по категоријама као и физичка локација на којој се ти документи налазе. Принцип уписа документације у образац архивске књиге је хронолошки,  што значи да се јединице чувања (регистратори, фасцикле и кутије у којима је смештена архивска грађа и документарни материјал) уписују према/по годинама настанка.
 
Она обухвата попис документације од године настанка (оснивања) ствараоца и имаоца закључно са последњом завршеном календарском годином и обухвата целокупну документацију.
Архивска књига се не закључује на крају године, већ се води у непрекидном низу бројева.
 
 
Архивска књига се може водити у форми књиге или у електронском облику (excel табела, word табела итд.) уз редовну израду заштитне копије.

Архивска књига или препис архивске књиге (копија) може се доставити надлежном архиву као појединачан предмет уз пратећи допис заведен и потписан од стране одговорног лица. Препис се у писаном облику доставља у ЈЕДНОМ примерку (чл. 9 тачка 7), најкасније до 30. априла текуће године за документарни материјал настао у претходној години, а копију треба завести и потписати од стране задуженог лица/архивара.