Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Уредници: Зорица Смиловић, Мирјана Обрадовић, Снежана Лазић
Аутори: Мирјана Обрадовић, Зорица Смиловић, Снежана Лазић, Бранислав Вучковић, Бојан Драшкић, Јелена Јовановић, Тијана Ковчић, Јелена Митровић Коцев, Јасмина Латиновић, Весна Лекић Поповић, Слободан Мандић, Владимир Мијатовић, Драгана Митрашиновић, Јелена Николић, Марко Перић, Исидора Стојановић Теодосић, Софија Чауш Миловановић
Ликовно-графички уредник: Зорица Смиловић
Фотографије: Бојан Коцев, Зорица Смиловић
Технички сарадник:Бојан Коцев
Лектура и коректура: Мр Наташа Николић
Штампа: Zlamen
Тираж: 1000
Историјски архив Београда је 26. септембра 2020. године свој велики јубилеј, 75 година од оснивања, дочекао у условима када епидемиoлошка ситуација изазвана вирусом Covid-19 није дозвољавала веће прославе и окупљања. Па ипак, запослени су успели у свом настојању да ова јубиларна година не протекне незапажено, те је уз прикладну изложбу светлост дана угледала и монографија.
Монографија је подељена на седам поглавља, а Првих 75 година је прво међу њима и оно започиње текстом под насловом „Пут до оснивања“ који се односи на године уочи и током Другог светског рата. Доноси нове податке о напорима Марије Илић Агапове, управнице Библиотеке града Београда, да под један заједнички кров, у оквиру Културног дома, смести три општинске институције културе; библиотеку, музеј и архив.
Монографија је подељена на седам поглавља, а Првих 75 година је прво међу њима и оно започиње текстом под насловом „Пут до оснивања“ који се односи на године уочи и током Другог светског рата. Доноси нове податке о напорима Марије Илић Агапове, управнице Библиотеке града Београда, да под један заједнички кров, у оквиру Културног дома, смести три општинске институције културе; библиотеку, музеј и архив.
Историјат институције прати одељак о статусним променама и законској регулативи, преглед унутрашње организације, као и значајнији инвестициони радови, међу којима свакако треба истаћи недавну реконструкцију депоа, којом је уведен савремени систем за климатизацију, постављена лед расвета и инсталиран систем заштите од пожара са сигурносним вратима чиме су обезбеђени неопходни микроклиматски, хемијско-биолошки и физички услови за безбедно чување вредне архивске грађе.
Прво поглавље закључују биографије осам директора, као и Данице Гавриловић, врсног познаваоца архивске теорије и праксе, чијим именом је 80-их година прошлог века Друштво архивских радника Народне Републике Србије назвало награду која се додељивала до почетка деведесетих година прошлог века.
Поглавље На заштити архивске грађе појашњава да одговорност архивиста не лежи само у архивској грађи која је већ у Архиву, већ и у стручном раду само четворо архивиста Спољне службе, који обављају надзор над 2.226 активних регистратура на широј територији Београда.
Чувар прошлости и сећања даје увид у делатност Сектора за обраду и коришћење архивске грађе, чији запослени раде на 2.818 фондова и збирки. Сређена и обрађена архивска грађа даје се на увид у Читаоници и Писарници Архива. У просеку, око 500 домаћих и страних истраживача годишње истражује у Читаоници, а више од 8.000 корисника чине грађани који преко Писарнице решавају своје правно-административне потребе. У посебним сегментима презентују се достигнућа Архива на пољу издавачке делатности са 115 монографија, водича, зборника грађе, каталога изложби и др, као и изложбене делатности којом је реализовано преко 86 што самосталних изложби, што поставки насталих кроз сарадњу са домаћим и међународним институцијама културе.
Поглавље Дигитални архив уводи нас у програмске активности које се односе на имплементацију информационих технологија и дигитализацију архивске грађе, како током редовног рада на обради архивских фондова и збирки, тако и кроз пет домаћих и три међународна пројекта дигитализације.
Прво поглавље закључују биографије осам директора, као и Данице Гавриловић, врсног познаваоца архивске теорије и праксе, чијим именом је 80-их година прошлог века Друштво архивских радника Народне Републике Србије назвало награду која се додељивала до почетка деведесетих година прошлог века.
Поглавље На заштити архивске грађе појашњава да одговорност архивиста не лежи само у архивској грађи која је већ у Архиву, већ и у стручном раду само четворо архивиста Спољне службе, који обављају надзор над 2.226 активних регистратура на широј територији Београда.
Чувар прошлости и сећања даје увид у делатност Сектора за обраду и коришћење архивске грађе, чији запослени раде на 2.818 фондова и збирки. Сређена и обрађена архивска грађа даје се на увид у Читаоници и Писарници Архива. У просеку, око 500 домаћих и страних истраживача годишње истражује у Читаоници, а више од 8.000 корисника чине грађани који преко Писарнице решавају своје правно-административне потребе. У посебним сегментима презентују се достигнућа Архива на пољу издавачке делатности са 115 монографија, водича, зборника грађе, каталога изложби и др, као и изложбене делатности којом је реализовано преко 86 што самосталних изложби, што поставки насталих кроз сарадњу са домаћим и међународним институцијама културе.
Поглавље Дигитални архив уводи нас у програмске активности које се односе на имплементацију информационих технологија и дигитализацију архивске грађе, како током редовног рада на обради архивских фондова и збирки, тако и кроз пет домаћих и три међународна пројекта дигитализације.
О међуархивској, регионалној и међуинародној сарадњи, односима са јавношћу, као и присутности и видљивости институције на друштвеним мрежама и другим интернет платфомама говори поглавље под називом Архив за 21. век, које закључује сегмет Признања. Свеукупан рад и вишедеценијско залагање запослених нису остали незапажени, те је за своје заслуге Историјски архив Београда награђен многим наградама и одликовањима међу којима се издваја Сретењски орден трећег степена из 2020. године, као највише и последње у низу признања.
Монографија сажето и јасно, из године у годину, води читаоца кроз сваки сегмент делатности Архива, што је поткрепљено и великим бројем фотографија.
Монографија сажето и јасно, из године у годину, води читаоца кроз сваки сегмент делатности Архива, што је поткрепљено и великим бројем фотографија.