Приређивачи: Јелена Јовановић, Тијана Ковчић, Владимир Мијатовић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Година издања: 2017.
Коста Ст. Павловић рођен је 1905. године у угледној београдској породици. Основну и средњу школу учио је у Паризу где му је отац био на дипломатској служби. Матурирао је у Првој београдској гимназији, а потом дипломирао на Правном факултету у Београду. У дипломатској служби био је од 1928. до 1945. Служио је у Бриселу и Луксембургу, а почетак рата затекао га је у Букурешту. По одласку у Лондон био је шеф кабинета председника владе Душана Симовића, Слободана Јовановића и Милоша Трифуновића до 1943, када влада одлази у Каиро. Убрзо затим прешао је на рад у југословенску амбасаду у Лондону где је био први секретар. Након рата магистрирао је на Универзитету Кембриџ и био библиотекар Славенске библиотеке. Од 1961. постао је стални члан Факултета за савремене и средњовековне језике као и члан Намесничког дома Кембриџког универзитета и Селвин колеџа.
Био је генерални секретар Југословенске народне одбране, почасни члан Француског института у Лондону и члан Пољског друштва за науку и књижевност. Објављивао је у великом броју српских, француских, белгијских и америчких часописа. Сарађивао је на издавању Encyclopedia Britannica из 1963. Један је од оснивача листа Ослобођење. Захваљујући помоћи Британске академије наука објавио је 28 истраживачких студија о југословенско-британским односима за време Другог светског рата и 30 портрета под називом Онакви каквим сам их знао. Умро је у Саутемптону 1987. године.
Његов син, Стеван К. Павловић, професор емеритус балканске историје на Универзитету у Саутемптону, предао је заоставштину свог оца Историјском архиву Београда 2005. године. У богатој грађи легата чувају се и дневничке белешке Косте Ст. Павловића. Дневници обухватају период од 1930. до 1933 (настали на почетку његове дипломатске каријере) и од 1944. до 1954.
Дневничке белешке Косте Павловића нису у потпуности непознате јавности. Године 2011. Стеван Павловић приредио је за издавање белешке свог оца под насловом Ратни дневник 1941–1945. (обухвата период од 14. маја 1941. до 10. марта 1945). Књига је изашла у издању Службеног гласника и издавачке куће Откровење. Историјски Архив Београда, овом приликом, објављује дневничке белешке које се настављају на већ објављени Ратни дневник. Започињу суботом, 10. мартом 1945, када је Павловић донео коначну одлуку да остане у емиграцији, а завршавају се последњим даном децембра 1946. године.
Користећи дипломатске изворе и разговоре, као и лондонску штампу, Коста Павловић у Дневницима који прате период 1944–46. анализира и бележи активности српских емиграната, догађаје у породици Карађорђевић, као и дешавања у послератној Југославији. У белешкама се сазнаје и судбина савременика – Слободана Јовановића, Драже Михаиловића, Бранка Лазаревића, Илије Шуменковића, Младена Жујовића, Милана Гавриловића, као и других страних дипломата и истакнутих европских личности. Сва та политичка дешавања проткана су личним утисцима, сећањима из детињства и носталгијом за домовином и породицом.
Дневници Косте Павловића састоје се од осам укоричених свесака. Текст је писан руком и куцан, латиницом и ћирилицом, на српском, енглеском и француском језику. Приређивачи су у потпуности сачували правопис и стил Косте Павловића. Исправке су вршене само у случајевима очигледне грешке у писању. Додавањем научног апарата Дневници представљају значајан извор информација како за истраживаче и хроничаре овог периода, тако и за ширу читалачку публику.
На промоцији, одржаној у Римској дворани Библиотеке града Београда 26. априла 2017, о издању су говорили Ђорђе Павловић и историчар др Милан Ст. Протић. Истом приликом, промовисано је још једно издање Архива – Нежидер, аустроугарски логор за Србе 1914−1918
Фотографије са промоције
