Главни и одговорни уредник: др Бранка Прпа
Приређивачи: арх. саветник Евица Мицковић, арх. саветник Милена Радојчић
Уводна студија: проф. др Љубодраг Димић, проф. др Милан Ристовић
Ликовно-графички дизајн: Драгана Лацмановић
Година издања: 2009.
Из штампе је изашла још једна у низу књига оригиналне архивске грађе Историјског архива Београда. Архивска грађа Управе града Београда - оригиналне књиге евиденције заточеника концентрационог логора Београд-Бањица, штампана је у два тома: I том 707 страна, II том 830 страна у тиражу 1500 примерака.
На подручју окупираног Београда у периоду 1941-1944. постојала су четири логора. Највише писаних трагова сачувано је за логор Бањица. Логорска управа је водила евиденцију о приспелим заточеницима, о чему говоре осам сачуваних оригиналних књига личних података притвореника концентрационог логора Београд-Бањица. Уписивани су подаци о заточеницима: име и презиме, занимање, датум и место рођења, име родитеља, брачно стање, адреса и место боравка, датум довођења у логор и од кога су доведени, као и њихово даље кретање.
Архивска грађа је објављена по свим методолошким захтевима. Књигу прати научни апарат, који доприноси додатним објашњењима, детаљно истраженим и провереним кроз сачувану архивску грађу фондова Архива: фонд Управе града Београда Одељење специјалне полиције и фонд Гестапоа, затим збирке мемоарске и документарне грађе. Ту су и пратећи регистри, именски и географски, као и објашњења скраћеница и непознаница, списак коришћених извора и литературе. Ово издање чине посебним блокови фотографија логора, немачке окупационе и српске колаборационистичке власти, логорске управе, заточеника логора, стратишта, ексхумације жртава и њихових сахрана. Већина фотографија је први пут дата на увид читаоцима.
Публикација садржи уводну студију која се бави анализом идеје логора као „лабoраторије тоталитарних режима” и историјским виђењем ширења логорског апарата по окупираној Србији, даје статистички преглед националне, полне, старосне, социјалне и професионалне структуре заточених.
Овако обилан материјал пружа истраживачима могућност методолошки сложенијег „читања” овог дела историје Другог светског рата на нашим просторима и њихово смештање у оквире времена. Доступност овом историјском извору упућује и на то да се замислимо над судбинама сваке појединачне жртве једног дехуманизованог злочиначког система.
реч уредника
Крајем 2014. године из штампе је изашла уводна студија публикације Логор Бањица / Логораши 1941-44 на енглеском језику. Издање садржи текстове проф. др Милана Ристовића и проф. др Љубодрага Димића, као и архивских саветника Евице Мицковић и Милене Радојчић.